Najveća rodoljubiva manifestacija u Srbiji, hodočašće dugo više od 35km u slavu i čast junaka iz Cerske bitke održano je ove godine u nedelju 14. avgusta. Po rečima organizatora oko 2.000 ljudi prešlo je deonicu od Šapca do Tekeriša za oko osam časova. Kako je celo putovanje izgledalo mogli ste da pratite i uživo na našoj fb stranici. A ovo su naši utisci.
Kako je i najavljeno, prvi učesnici pristigli su u sedam časova, a nakon molitve za srećan put, organizatori su istakli pravila, podelili vodu i pozvali učesnike da se krene put spomen kompleksa na Tekerišu. Predsednik udruženja „Cerski marš“ Božidar Katić, istakao je da ove godine marš ima i humanitarni karakter, te pozvao sve okupljene da danas „našim putovanjem nacrtamo pravo lepo lice Srbije, ono što Srbija zaista jeste, što je uvek bila i što će uvek i biti.“
Okupili su se i ove godine učesnici iz različitih delova Srbije i regiona. Najmlađi učesnik marša imao je sedam, dok najstariji sedamdeset i četiri godine. Svi zajedno u koloni, koju su i ove godine pratila dva saniteta, jedan donacija Ministarstva vojske i drugi iznajmljen od strane Doma zdravlja Šabac.
Pripadnici ministarstva unutrašnjih poslova i sektora za vanredne situacije postarali su se da svi učesnici marša, kao i drugi učesnici u saobraćaju budu bezbedni. Ono što je kako nam organizatori navode za njih bilo veliko i jako neprijatno iznenađenje jeste činjenica da se cisterna sa vodom nije pojavila.
Naime, oni navode da su uredno prosledili dopis JP „Vodovod“ i da su dobili pozitivan odgovor iz ovog JP. Kako se cisterna nije pojavila pokušavali su u više navrata da saznaju šta se dešava. Dobili su odgovor da vodovod nema cisternu i da je zahtev prosleđen JKP „Stari grad“ koje je njima potvrdilo da će cisterna u nedelju biti, kao što je i prethodnih godina bila na raspolaganju učesnicima Cerskog marša. U međuvremenu smo saznali da se pomenuta cisterna umesto na Cerskom maršu obrela na Lipovim vodama, na planinarskoj akciji na kojoj je učestvovalo oko 20 ljudi i gde postoji voda u Planinarskom domu, a i kafana sa vodom, naravno preko puta.
Građani koji su nam se juče i danas javljali vidno su uznemireni ovim i većina njih smatra da bi za ovo neko iz grada morao da odgovara, a čini se da veliki deo njih smatra da odgovornost snosi predsednik Skupštine grada Šapca Nemanja Pajić. U porukama se često spominje poređenje sa „Krvavim maršom“, a dominiraju termini kao što su ustaše, Nedićevci, i neki koje nije primereno javno spominjati. Ono što je sigurno, jeste da je oko 2.000 ljudi ostavljeno da na avgustovskom danu pešače 35km bez vode, važno je napomenuti i to bez obećane vode.
Hodočašće je ove godine bilo i humanitarnog karaktera. Još dvanaestog avgusta Slavko Radojčić iz Pančeva krenuo je put Šapca, gde je stigao trinaestog u popodnevnim satima, a četrnaestog stao na čelo kolone i sa ikonom u ruci poveo učesnike marša put Cera. Slavko se na ovaj korak odlučio kako bi pomogao malom Todoru koji boluje od mikrocefalije. Sve učesnike organizator je pozivao i da slanjem poruke 707 na broj 3030 pomognu za ozdravljenje male Helene Gavran.
Hodalo se osam sati, uključujući dve duže pauze i nekoliko kraćih, shodno planu koji su organizatori i najavili.
U okviru spomen kompleksa Cerska bitka u Tekerišu bio je završni deo manifestacije, uz obavezni pomen junacima i žrtvama Cerske bitke. Ovogodišnji dobitnik najvišeg priznanja koje UG „Cerski marš“ dodeljuje, „Cerske spomenice“, je sudija i pisac Miodrag Majić. Jedini predsednik „Čivijaške republike“ koji je dva puta prešao stazu u slavu i čast slavnih nam predaka. On je ovom prilikom istakao da mu je velika čast što je dobio ovo priznanje i dodao da je ovo za njega prilika da se preispita po mnogim pitanjima i to preporučio i nama. Citirao je doktora Rajsa koji se čudio kako je moguće da veliki, pravdoljubiv i slobodarski narod bira najgore među sobom da njime upravljaju. Obećao je da će nastaviti da se bori za društvo dostojno naših predaka.
Zahvaljujući se okupljenima, Božidar Katić, predsednik UG „Cerski marš istako je : „Hvala vam na svemu što ste i što smo juče uradili. Pokazali smo da ljubav, hrabrost i odlučnost ne znaju za prepreke. Da je „Jedan koji hoće uvek jači od dvojice koji moraju“. Doneli smo putem kojim smo prošli vatru sećanja, slobode i pravde. Pokazali da smo jači od sunca, puta i onih koji su hteli da se ovo ne desi.
Nije nas ni sprečilo ni pokolebalo to što nema podrške, što se vrata ustanova zatvaraju, što nam naplaćuju čak i Hitnu medicinsku pomoć. Nije nas sprečilo čak ni to što nam nisu, iako su napismeno potvrdili da imamo obezbeđenu cisternu, dali čak ni vodu. Ni vodu, za više od 2000 mladih ljudi, na asfaltu, na avgustovskom suncu u hodočašću, putovanju u čast slavnih predaka, div junaka sa Cera. Кoliki monstrum treba biti da se mladosti svog grada i svoje zemlje onemogući pristup vodi, da im se ista obeća, a zatim samo ne pojavi ? To ovde nije viđeno od „Кrvavog marša“ iz 1941. godine.
Pokazali smo juče pravo, lepo lice Srbije. Ali nažalost i otkrili njeno ružno, podlo i pokvareno naličje, oličeno u nekim malim ljudima spremnim na sve. Pokazali smo juče da je pravo lice Srbije mlado i nasmejano lice čoveka koji je upravo prešao skoro 40 km po avgustovskom suncu, izgorelo, ponosno i prkosno. Spremno da stigne gde treba i kad treba i kada to deluje nemoguće. Pokazali se da su patnje, muke, okupatori i njihovi saradnici, prolazni, a Srbija večna. „
Pokazali smo da ima ljubavi, vere i nade. I da ima budućnosti. Obezbeđen je, i ove godine, zajednički doručak u dvorištu osnovne škole u Varni, tradicionalni pasulj u dvorištu škole na Tekerišu. Za sve učesnike organizovan je prevoz od Tekeriša do Šapca.
