Situacija koja nas prati već par godina, kod celokupnog stanovništva izazvala je finansijsku neizvesnost, sve veću socijalnu nejednakost, ali i otuđenost među ljudima, što se umnogome odražava na mentalno zdravlje celog sveta. U celini, preopterećenost svakodnevnim obavezama i brigama, dodaju i mediji koji bez ikakve selekcije objavljuju veoma teške vesti, slutnje i prognoze. Pandemija Кovida 19 koja traje blizu tri godine, značajno je uticala na psihosomatsko stanje cele populacije sa već prisutnim brojnim posledicama.
Кako ističe prim. dr Ljiljana Stanimirović, načelnica Službe za psihijatriju Opšte bolnice „Dr Laza К. Lazarević“ Šabac, zabrinjava sve veći broj pacijenata sa depresivnošću, anksioznošću, suicidalnim mislima i paranoidnim reakcijama. Posebno se izdvajaju pacijenti koji u ambulantu dolaze sa netipičnim simptomima. U neku ruku ovo i ne čudi, s obzirom na to da se u proteklom periodu iz dana u dan održavala tenzija, a najveći strah bio je prisutan kod onih koji već boluju od neke somatske bolesti.
– Gledano psihološki, korona je napravila veliki problem. Strah je ovladao počev od dece u obdaništima koja razmišljaju da li i dalje treba da nose maske ili ne treba, pa do najstarije populacije koja je jedno vreme bila označena kao kategorija na koju treba posebno obratiti pažnju. Ljudi se i dalje plaše bliskih kontakata – kaže prim. dr Ljiljana Stanimirović.
Nažalost, društvena stigmatizacija duševnih bolesnika je u značajnoj meri i dalje prisutna, te mnogi zaziru od odlaska psihijatru. Кako ističe prim. dr Stanimirović, mentalno zdravlje postoji od kako postoji i ljudski rod, a somatska medicina ne može da opstane bez mentalnog dela čoveka. U tom smislu, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) definisala je zdravlje kao „stanje potpunog fizičkog, duševnog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i iznemoglosti“.
– Mi sada živimo u teškim vremenima i neophodno je stalno isticati značaj mentalnog zdravlja. Tegobe koje ljudi koji se obrate za pomoć psihijatru najčešće ističu su „koža mi je tesna“, „glava mi se napinje“, „ne mogu da spavam“, „svaka sitnica me nervira“, „ne mogu da saslušam čak ni svog bližnjeg“. Na preglede dolaze nam pacijenti koji ne mogu da objasne napetost, nemir, ljudi koji su ostali bez posla … Vrlo lako skliznu u depresivno raspoloženje i samoću. Sve je povezano: i psihofizičko zdravlje i socijalna komponenta – naglašava prim. dr Ljiljana Stanimirović.
Кako povratiti duševnu stabilnost? Po ovom pitanju načelnica Službe za psihijatriju šabačke bolnice posebno akcentuje nepoverenje koje je sve prisutnije među ljudima. Vredno je zapaziti povećan broj pacijenata koji se žale na mobing na radnom mestu, što je pokazatelj nepoverenja i straha od budućnosti i egzistencije.
– Teško je prihvatiti činjenicu velikog stepena nepoverenja, pa čak i nepoštovanja među ljudima. Svedoci smo pandemije upotrebe mobilnih telefona, što još više udaljava ljude. Sve više izostaje direktna komunikacija koja bi po kvalitetu mogla da doprinese boljim odnosima među ljudima. I pre su bile pandemije, epidemije, ali su ih izazivali neki drugi faktori i iz tih situacija se izlazilo i preživljavao je ljudski rod. Tako i sada, vreme je da počnemo da se podižemo i da funkcionišemo kao ranije, pa čak i bolje – zaključuje prim. dr Ljiljana Stanimirović.
POMOĆ IZ KOVINA
Od ulaska šabačke bolnice u kovid sistem, Služba za psihijatriju radila je u bitno drugačijem režimu. Кako načelnica ističe, osoblje i lekari ovog odeljenja bili su angažovani u kovidu, a veliku pomoć u zbrinjavanju pacijenata imali su od Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti Кovin.
– Direktorka te ustanove dr Jovanka Petrović omogućila nam je, s obzirom na kapacitet ustanove u Кovinu i razumevanja na nivou stručnosti, kao i situacije u kojoj smo, prijem psihijatrijskih pacijenata sa naše teritorije kojima je bilo potrebno bolničko lečenje. Čak nam je bio omogućen prijem i kovid pozitivnih pacijenata sa psihijatrijskom dijagnozom. S druge strane, uz veliko razumevanje direktora naše ustanove dr Slobodana Popovića, kod nas smo mogli da radimo jedan deo kontrolnih pregleda, naravno uz sve mere zaštite, kako bi se produžila terapija tim pacijentima – kaže prim. dr Stanimirović.
SVETSКI DAN MENTALNOG ZDRAVLJA
Svetski dan mentalnog zdravlja obeležava se 10. oktobra, a slogan ovogodišnje kampanje je „Mentalno zdravlje i blagostanje: neka postane globalni prioritet za sve”. Кako SZO ističe, pandemija Кovida 19 pogodila je milione ljudi širom sveta, ostavila dugoročne posledice po mentalno zdravlje, a takođe je došlo do značajnog narušavanja sistema pružanja usluga mentalnog zdravlja.
U Republici Srbiji Nacionalna telefonska linija za pružanje psihosocijalne podrške svim građanima (0800 309 309) je besplatna i dostupna non-stop od 00 do 24 časa sa svih mobilnih i fiksnih mreža.
Izvor i foto/zvaničnaprezentacijaopštebolnicešabac/bolnica015
