Doktorka Katarina Ostojić iz Službe nefrologije sa dijalizom Opšte bolnice „Dr Laza K. Lazarević“ Šabac, upisala je subspecijalizaciju iz nefrologije, tako da će ova služba naredne godine brojati četiri stručnjaka za bolesti bubrega.
Inače, dr Ostojić nije novo lice u ovoj službi. U Odeljenju za hemodijalizu je od avgusta 2014. godine, a nakon dve godine rada, dobila je specijalizaciju iz interne medicine upravo za potrebe Službe nefrologije sa dijalizom. Po diplomiranju na Medicinskom fakultetu u Beogradu, dr Katarina Ostojić je dugo čekala na posao. U glavnom gradu je čak nekoliko godina volontirala, da bi se potom u šabačkoj bolnici zaposlila u Službi za prijem i zbrinjavanje urgentnih stanja, gde je radila godinu i po dana. Kada je raspisan konkurs za Službu nefrologije sa dijalizom, budući da je ova oblast posebno privlačila, dr Ostojić nije imala dilemu treba li da se odazove.
– Od početka sam htela da se stručno usavršim iz nefrologije. Želela sam nešto što malo ljudi u svetu radi. Naš kraj je poznat po bubrežnim oboljenjima, zato što Mačva spada u endemsko područje u kojoj je česta endemska nefropatija. S druge strane, na zdravlje bubrega utiču i bolesti savremenog čoveka kao što su maligniteti, bolesti prostate, kamenje u bubrezima, hipertenzija, dijabetes i druge autoimune bolesti koje su u poslednje vreme učestale i takođe dovode do popuštanja funkcije bubrega – kaže dr Katarina Ostojić.
U Službi nefrologije sa dijalizom trenutno rade nefrolozi dr Dragana Stanković–Tošković, koja je načelnica, i dr Svetlana Petrović. Sa subspecijalizacije se uskoro vraća dr Olivera Tanović. Imajući u vidu učestalost bubrežnih oboljenja, ovaj broj nefrologa je nedovoljan za područje koje gravitira šabačkoj bolnici. Doktorka Tanović, stoga, biće značajno pojačanje u ovom malom ali preopterećenom kolektivu.
– Sa četiri nefrologa imaćemo vremena da se pacijentima posvetimo da iz ambulante izađu sa dodatnim savetima oko unosa tečnosti, oko adekvatne hrane, terapije, da im se urade određene analize koje će nas usmeriti u davanju lekova, posebno lekova protiv bolova koji se najčešće koriste. Poseta nefrologu imaće i edukativni i preventivni karakter. Bubrezi su organi koji sarađuju sa svim drugim organima. Bubreg nije samostalan i zavisi od funkcije i jetre i srca i pluća, gastrointestinalnog trakta, i od endokrinog sistema. Zato je vrlo važno posebnu pažnju obraćati na zdravlje bubrega – ističe dr Katarina Ostojić.
BUBREZI NE VOLE SLANO, MASNO I GAZIRANO
Jedan od preduslova za adekvatno i dobro funkcionisanje bubrega je unos dovoljne količine tečnosti. Osim ovoga, pored genetskih predispozicija za određena oboljenja, i životne navike imaju značajnu ulogu u nastanku mnogih bolesti, samim tim i bubrežnih. Kako naglašava dr Katarina Ostojić, kod bubrežnih bolesnika ishrana je veoma bitna posebno u poodmaklim stadijumima bolesti.
– Ishrana treba da bude bez soli, jer sva hrana u sebi već sadrži so. Preporučujemo specifičan način obrade namirnica kao što je pečenje, kuvanje i barenje voća i povrća. Bubrežnim bolesnicima se zabranjuje pržena i pohovana hrana, gazirana pića, masni sirevi, grickalice. Gojaznost se pojavljuje možda kao jedan od glavnih faktora koji dovode do razvoja kardiovaskularnih i endokrinih bolesti, pa se samim tim osim adekvatne hrane i pića, preporučujemo i umerenu fizičku aktivnost u skladu sa godinama pacijenta i osnovnim oboljenjima – savetuje dr Ostojić.
Izvor: Opšta bolnica Šabac
