„Prevaziđimo nejednakosti”
Osamnaesta po redu Nedelja imunizacije obeležava se pod sloganom „Prevaziđimo nejednakosti” u doba pandemije COVID-19 i dalje, sa ciljem da se svima u svakoj zemlji omogući podjednaka dostupnost vakcina u cilju sprečavanja bolesti i komplikacija. Duže od dva veka vakcine doprinose bezbednijem svetu, od prve vakcine protiv velikih boginja do najnovijih mRNA koje se koriste u prevenciji teških oblika COVID-19. I u ovim uslovima, održavanje kontinuiteta u sprovođenju nacionalnih programa imunizacije ima prioritet koji ni na koji način ne sme biti ugrožen. Posebnu pažnju treba obratiti i na rizične grupe kada su u pitanju pojedine bolesti koje se mogu sprečiti vakcinacijom (grip, pneumokokna bolest, infekcija izazvana respiratornim sincicijelnim virusom).
Imunizacija je jedna od najuspešnijih javnozdravstvenih inicijativa. Imunizacijom se preveniraju bolesti, komplikacije i smrtni ishodi od vakcinama preventabilnih bolesti među kojima su: dečija paraliza, difterija, tetanus, veliki kašalj, hepatitis B, morbili, zauške, rubela, neke vrste zapaljenja pluća, prolivi izazvani rotavirusom i rak grlića materice.
U 2021. godini prosečan obuhvat na globalnom nivou vakcinama protiv 11 bolesti je iznosio 71%, u odnosu na 1980. godinu kada je iznosio 8%. Procenjuje se da će se u periodu 2021–2030. godine imunizacijom prevenirati 51 milion smrtnih ishoda, odnosno da će vakcinacijom protiv morbila biti spašeno blizu 19 miliona života, a vakcinacijom protiv hepatitisa V 14 miliona života.
Imunizacija je doprinela iskorenjivanju velikih boginja i doprinosi iskorenjivanju dečije paralize. U 2022. godini navršile su se 24 godine od poslednjeg registrovanog autohtonog slučaja dečije paralize izazvanog divljim poliovirusom u Evropskom regionu Svetske zdravstvene organizacije (SZO) (Turska 1998). Sve zemlje regiona stekle su status zemalja bez poliomijelitisa u junu 2002. godine i taj status se održava punih 20 godina.
Prema podacima SZO i Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC), beleži se porast broj slučajeva morbila tokom 2022. godine u odnosu na 2021. godinu. Zaključno sa decembrom registrovana su 904 slučaja morbila u 27 zemalja Evrope (u 10 je registrovano oko 92% svih slučajeva, od kojih najviše u Tadžikistanu 451), dok su 2019. godine bila registrovana 104.442 slučaja. Među obolelima nisu registrovani smrtni slučajevi. Najviša stopa incidencije se beleži u uzrastu ispod jedne godine života 17,63/100.000, a više od 75% su slučajevi koji su nevakcinisani ili sa nepoznatim vakcinalnim statusom. U cirkulaciji se registruje prisustvo genotipova B3 i D8 virusa morbila.
Za vreme trajanja pandemije COVID-19 u skoro četvrtini zemalja sveta je prekidana ili odlagana imunizacija MMR vakcinom, a u velikom broju zemalja došlo je do značajnog pada obuhvata. U 29 zemalja Evropskog regiona SZO zaključno sa 2020. godinom prekinuta je transmisija morbila duže od 36 meseci, na osnovu podataka Evropske verifikacione komisije za eliminaciju morbila/rubele i dostavljene dokumentacije iz 43 zemlje. Takođe, transmisija rubele je prekinuta u 41 zemlji. Ukupno 29 od 53 zemlje imaju status eliminacije i morbila i rubele. U šest zemalja koje su prethodno eliminisale morbile došlo je do ponovnog uspostavljanja transmisije virusa (Albanija, Češka, Velika Britanija, Litvanija, Slovačka, Uzbekistan), nakon velikih epidemija tokom 2018. i 2019. godine. Srbija se od uspostavljanja izveštavanja 2013. godine nalazi u grupi zemalja u kojoj se morbile održavaju endemski.
Redukcija broja obolelih, kao i potprijavljivanje, može se objasniti primenom medicinskih i nemedicinskih mera u prevenciji COVID-19 (fizičke distance, maski, zatvaranja škola, ostajanja kod kuće, zabranom masovnih događaja, zatvaranjem granica i drugih mera u prevenciji COVID-19).
Sredinom januara 2023. godine u Srbiji je prijavljena epidemija morbila, posle pet godina od poslednje, na teritoriji grada Smedereva, a potom i slučajevi obolevanja u Novom Sadu i porodična epidemija u Beogradu. Zaključno sa 20.4. registrovano je 48 slučajeva, od kojih su 51% deca mlađa od dve godine, 44% je bilo hospitalizovano, 41% sa utvrđenim izvorom infekcije, 78% nevakcinisano.
I dalje je neophodno kontinuirano sprovoditi osnovne strategije prema planu aktivnosti eliminacije morbila koje se odnose na dostizanje i održavanje obuhvata preko 95%, dostizanje i održavanje indikatora kvaliteta u aktivnom nadzoru i sprovođenje dopunske imunizacije nevakcinisanih i nepotpuno vakcinisanih lica.
Dobro funkcionisanje imunizacionog sistema je jedan od ključnih elemenata za snažan zdravstveni sistem i priprema zemlje za buduće javnozdravstvene izazove. Obuhvat imunizacijom je jedan od indikatora dostupnosti primarne zdravstvene zaštite i procene kapaciteta zdravstvenog sistema. Treba insistirati na kontinuiranom sprovođenju obavezne imunizacije, jer svaki pad obuhvata nosi sa sobom rizik od pojave vakcinama preventabilnih bolesti i izbijanja epidemija.
Poruke Nedelje imunizacije u Evropskom regionu SZO
Vakcine štite od bolesti, spašavaju živote i stvaraju osnovu za dug i zdrav život.
Vakcinacijom protiv zaraznih bolesti ne štite se samo vakcinisani, već i najbliže okruženje.
Zahvaljujuću vakcinaciji, broj slučajeva dečije paralize je od 1988. godine redukovan za 99%. Zajedno možemo iskoreniti polio.
Vakcinacijom protiv infekcije izazvane humanim papiloma virusom (HPV) možemo prevenirati 90% karcinoma grlića materice.
Morbili su jedna od najzaraznijih bolesti. Nevakcisana deca uzrasta ispod pet godina života su u najvećem riziku od obolevanja i komplikacija, uključujući smrtni ishod. Vakcinacijom možemo eliminisati morbile.
Rubela infekcija kod trudnica može izazvati pobačaj ili kongenitalne malformacije ploda. Vakcinacijom u detinjstvu štiti se osoba ceo život.
Vakcina protiv hepatitisa B je 95% efikasna u prevenciji infekcije, razvoju hronične bolesti i karcinoma jetre uzrokovane hepatitisom B.
Osnovni preduslov za uspešno funkcionisanje zdravstvenog sistema je podjednaka dostupnost vakcina.
Zdravstveni radnici treba da budu ključni izvor informacija o vakcinama za roditelje. Izgradnjom poverenja u vakcine spašavaju se životi.
Svaki roditelj treba da igra ključnu ulogu u zaštiti svoje dece izborom da ih vakciniše. Svako dete zaslužuje da bude zaštićeno od vakcinama preventabilnih bolesti.
Istraživanja na polju vakcina omogućila su razvoj bezbednih vakcina i tako spasila milione života.
Dostizanje i održavanje kolektivnog imuniteta populacije protiv zaraznih bolesti vakcinacijom je suština zajedničkih napora u svim zemljama sveta.
Nedelja imunizacije je godišnji događaj čiji je cilj povećanje obuhvata imunizacijom jačanjem uverenja o potrebi zaštite svakog deteta/osobe od bolesti koje se mogu sprečiti vakcinacijom, sa posebnim akcentom na decu iz teško dostupnih vulnerabilnih i marginalizovanih grupa. Nedelju imunizacije je inicirala SZO u oktobru 2005. godine, a u njeno obeležavanje Srbija se uključila od početka. Nedelja imunizacije je inicijativa koja je koordinirana od strane Regionalne kancelarije SZO za Evropu, u saradnji sa zemljama članicama i partnerima, u cilju povećanja obuhvata i izgradnje pozitivnih stavova o neophodnosti imunizacije.
Imunizacija je rezultat kolektivne odgovornosti.
Učinite sve da vi i članovi vaše porodice budete pravovremeno i potpuno vakcinisani.
Izvor: IZJZ Srbije;Evropska nedelja imunizacije 23-29.04.2023.; https://www.batut.org.rs/index.php?content=2596
Zavod za javno zdravlje Šabac
