Svetski dan prevencije nedostatka joda obeležava se svakog 21. oktobra sa ciljem da podigne svest javnosti o važnoj ulozi joda u očuvanju ljudskog zdravlja. Jod je mikronutrijent koji je neophodan za odgovarajuću funkciju štitne žlezde, kao i za zdrav rast i razvoj celokupnog organizma. Hormoni štitne žlezde učestvuju u metabolizmu ćelija. Smatraju se jednim od najvažnijih hormona našeg tela i utiču na telesne funkcije uključujući otkucaje srca, metabolizam, telesnu temperaturu i kontrakcije mišića.
Nizak nivo joda takođe dovodi do:
– Otoka štitne žlezde.
– Neočekivanog povećanje telesne težine.
– Umora i slabosti mišića.
– Gubitka kose.
– Suve koža.
– Problema sa koncentracijom i pamćenjem.
– Nepravilnih menstruacija.
– Кada trudnice imaju nedostatak joda, to može dovesti do mrtvorođenosti.
– Takođe može dovesti do mentalne retardacije, oštećenja govora i gluvoće kod dece.
Кako se može sprečiti nedostatak joda?
Кonzumiranje određenih namirnica može povećati nivo joda u telu. Ribe, kao što su bakalar i tunjevina, škampi i morske alge sadrže visok sadržaj joda. Mlečni proizvodi, kao što su jogurt, mleko i sir, takođe su dobri izvori joda. Jedan od najboljih izvora joda je jodirana so. Ljudi koji uzimaju suplemente ili koji su predisponirani na nedostatak joda treba da izbegavaju ili ograniče konzumaciju proizvoda od soje, brokolija, kupusa, karfiola, senfa i repe jer ova hrana sadrži tiocijanate, koji ometaju sposobnost štitne žlezde da apsorbuje jod.
5 činjenica o jodu:
Jedna trećina svetske populacije pati od nedostatka joda.
Izvor joda u ishrani mogu biti: ribe ( bakalar i tunjevina); škampi i morske alge; mlečni proizvodi.
Jodirana so je jedan od najboljih izvora za uključivanje joda u vašu ishranu.
Odrasli treba da unose 150 mikrograma joda dnevno, a trudnice 220 mikrograma.
Izvor: Global Iodine Deficiency Disorders Prevention Day – October 21, 2022; www.nationaltoday.com/global-iodine-deficiency-disorders-prevention-day/ zavodzajavnozdravlješabac