13. februar Međunarodni dan epilepsije, koji se obeležava svake godine drugog ponedeljka u februaru, prilika je da se podigne svest o epilepsiji, šta ova bolest predstavlja, kako se može lečiti i šta je potrebno da se lečenje pruži svim ljudima kojima je potrebno. Epilepsija je hronična nezarazna bolest mozga koja pogađa ljude svih uzrasta. Oko 50 miliona ljudi širom sveta ima epilepsiju, što je čini jednom od najčešćih neuroloških bolesti u svetu. Skoro 80% ljudi sa epilepsijom živi u zemljama sa niskim i srednjim prihodima. Procenjuje se da bi do 70% ljudi koji žive sa epilepsijom moglo da živi bez napada ako se pravilno dijagnostikuje i leči. Rizik od prerane smrti kod ljudi sa epilepsijom je do tri puta veći nego kod opšte populacije. Tri četvrtine ljudi sa epilepsijom koji žive u zemljama sa niskim prihodima ne dobijaju tretman koji im je potreban. U mnogim delovima sveta, ljudi sa epilepsijom i njihove porodice pate od stigme i diskriminacije.
Znaci i simptomi:
Кarakteristike epileptičnih napada variraju i zavise od toga gde u mozgu prvi put počinje poremećaj i koliko se daleko širi. Pojavljuju se privremeni simptomi, kao što su gubitak svesti, poremećaji pokreta, osećaja (uključujući vid, sluh i ukus), raspoloženja ili drugih kognitivnih funkcija. Ljudi sa epilepsijom imaju tendenciju da imaju više fizičkih problema (kao što su prelomi i modrice od povreda povezanih sa napadima), kao i veće stope psiholoških stanja, uključujući anksioznost i depresiju. Slično tome, rizik od prerane smrti kod ljudi sa epilepsijom je do tri puta veći nego u opštoj populaciji, sa najvišim stopama prerane smrtnosti u zemljama sa niskim i srednjim prihodima i u ruralnim područjima. Veliki deo uzroka smrti povezanih sa epilepsijom, posebno u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, potencijalno se može sprečiti, kao što su padovi, utapanje, opekotine i produženi napadi.
Prevencija:
Procenjuje se da je 25% slučajeva epilepsije moguće sprečiti. Sprečavanje povreda glave, na primer smanjenjem padova, saobraćajnih nezgoda i sportskih povreda, je najefikasniji način za prevenciju posttraumatske epilepsije. Adekvatna perinatalna nega može smanjiti nove slučajeve epilepsije uzrokovane povredom pri rođenju. Upotreba lekova i drugih metoda za snižavanje telesne temperature deteta sa groznicom može smanjiti mogućnost febrilnih napada. Prevencija epilepsije povezane sa moždanim udarom usmerena je na smanjenje kardiovaskularnih faktora rizika, npr. mere za sprečavanje ili kontrolu visokog krvnog pritiska, dijabetesa i gojaznosti, kao i izbegavanje duvana i prekomerne upotrebe alkohola. Infekcije centralnog nervnog sistema su uobičajeni uzroci epilepsije u tropskim oblastima, gde su koncentrisane mnoge zemlje sa niskim i srednjim prihodima. Eliminacija parazita u ovim sredinama i edukacija o tome kako da se izbegnu infekcije mogu biti efikasni načini za smanjenje epilepsije širom sveta.
Epilepsija utiče na skoro svaki aspekt života osobe kojoj je dijagnostikovana bolest. Za mnoge ljude koji žive sa epilepsijom, teže je nositi se sa stigmom vezanom za ovo stanje nego sa samim stanjem. Zablude i mitovi često doprinose stigmi koja okružuje epilepsiju. Ovogodišnja kampanja Međunarodnog dana epilepsije nastoji da razbije ove mitove i deleći činjenice o epilepsiji, mogu se otkloniti zablude javnosti o ovoj bolesti.
Izvor:
– International epilepsy day; https://internationalepilepsyday.org/
– WHO;Epilepsy; www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/epilepsy
Izvor i foto/zavodzajavnozdravlješabac
