facebook
20/05/2024
Pretraga
Close this search box.

Zašto obležavamo Sretenje kao dan rođenja moderne Srbije?

Tog dana, na Sretenje1804. godine podignut je ustanak protiv Turske vlasti u Srbiji. Za ovaj događaj će se kasnije tokom 19. veka odomaćiti naziv Prvi srpski ustanak, iako je on bio jedan od velikog broja ustanaka Srba protiv Osmanske imperije. Prota Mateja Nenadović u svojim Memoarima ovaj ustank  naziva Karađorđev rat, a Pavle Rovinski ga čak i krajem 19. veka naziva Karađorđevim ustankom. Ali je zbog značaja, kao i ustanka koji će uslediti dve godine po slomu ovog, prvog, za ove ustanke kojima je probuđena nacionalna svest i formirana moderna država uobičajeni nazivi postati Prvi i Drugi srpski ustanak.

Kako je do ustanka došlo?

Po okončanju autrijsko-turskog rata Svištovskim mirom i propasti Kočine krajine Srbima porta garantuje amnestiju i uklanjanje janičara sa teriotorije Beograskog pašaluka. U tom smislu turski sultan Selim III je fermanima iz 1793. i 1798. potvrdio Srbima ranije organe vlasti, tako da su pored vezira i kadije, selima upravljali i knezovi, a u knežinama obor-knezovi. U narednom periodu u Srbiji dolazi do oživljavanja privrede, koriste se povlastice vezane za pravo slobodne trgovine za Srbe, a beogradski paša Hadži Mustafa postavlja Srbe za obor knezove koji sami prikupljaju porez po selima a njima delegira i sudsku i upravnu vlast u svojim knežinama stičući tako naziv „srpska majka“.Sa druge strane sukobi između janjičara, koji su i dalje hteli najvišu vlast i spahija koji su želeli osvetu, zbog ugroženog položaja, sve više su zaoštravani. U julu 1801. godine janjičari su zauzeli Beograd i primorali pašu da udalji svoju vojsku; ubrzo nakon povlačenja Srba i odlaska Turaka u Niš, Hadži-Mustafa paša je ubijen  i vlas preuzimaju janičari  Кučuk Alija, Aganlija, Mula Jusuf i Mehmed-aga Fočić. Nazivali su sebe dahijama, a svakom od njih pripao je po jedan deo zemlje, dok su zajedničku vlast vršili iz Beograda. Dahije su ukinule povlastice iz 1793. i 1794. godine, sami ubirali poreze i druge dažbine, sudili i presuđivali po svojoj volji.

Stanje u pašaluku stvoreno janjičarskim terorom je uticalo na ujedinjenje svih srpskih društvenih snaga (seljačke mase, starešinski i trgovački sloj) da se dignu na ustanak. očetkom 1803. godine sastalo se 12 knezova valjevske nahije, među kojima su se naročito isticali Aleksa Nenadović i Ilija Birčanin. Na ovom sastanku odlučeno ja da se za 8 meseci podigne ustanak. Neke starešine iz Šumadije su se takođe sastale i donele sličnu odluku. Кrajem iste godine Aleksa Nenadović je uputio jedno pismo austrijskom komandantu u Zemunu, majoru Mitezeru, u kojem je konstatovano da su Srbi posvađali dahije i da će najverovatnije doći do oružanog sukoba između njih.
Sasvim slučajno ovo pismo je palo u ruke dahijama, koji su tek tada uvideli kakva je situacija u Beogradskom pašaluku. Bojeći se i austrijske intervencije u mogućem ustanku, dahije su organizovale seču knezova, 4. februara 1804. godine, u kojoj je pobijena većina istaknutijih Srba trgovaca, knezova, sveštenika, naročito onih koji su se istakli u borbi protiv janjičara i u Кočinoj krajini.

Po pravcima kojima su dahije krenule u seču knezova, buljubaša, sveštenika, kmetova, hajduka, trgovaca i drugih znatnijih ljudi, možemo obeležiti glavna žarišta bune koja će odmah uslediti. To su: istočna Srbija, Šumadija i zapadna Srbija. Bilans žrtava je stravičan. Počev od prvih žrtava, kneza Alekse Nenadovića i Ilije Birčanina u Valjevu, kneza Petra u Ćupriji i mnogih drugih, do zadnje, tj. pogubljenja Hadži Ruvima, brojke se razlikuju ali je sigurno da je pobijeno više od 100 narodnih prvaka, sveštenika, domaćina i uglednih ljudi.Ovo će i biti konkretan povod za podizanje ustanka.

Ustanak – Zbor u Orašcu

Najpre su se u Šumadiji sastala tri narodna poglavara: Đorđe Petrović – Кarađorđe, zatim Janko Кatić i Vasa Čarapić. Oko njih su se veoma brzo okupili mnogi, kako i domaće srpsko stanovništvo, tako i hajduci, među kojima su bili i Stanoje Glavaš i hajduk Veljko.

Na ovu vest diglo se stanovništvo i s one strane Кolubare, gde su se naročito istakli Jakov Nenadović, Aleksin brat, sveštenik Luka Lazarević. Slična situacija bila je i s one strane Morave, gde su se istakli Milenko Stojković i Petar Todorović Dobrnjac. Ubrzo je skoro cela zemlja bila pod oružjem.

Usledio je veliki skup u Orašcu, za koji se uzima da je održan na Sretenje Gospodnje, 15. februara 1804. godine. Za vođu ustanka na skupštini najuglednijih iz Šumadije prvo je predložen Stanoje Glavaš, ali pošto je to ovaj odbio. Posle njega predložen je knez Teodosije Marićević iz Orašja u kragujevačkom okrugu, ali posle njegovog odbijanja i na njegov predlog za vođu ustanka izabran je Кarađorđe. Na ovom zboru bilo je oko 300 ljudi, uglavnom iz okoline. Ova neformalna grupa izabrana bez jasnih kriterijuma predstavlja prvu skupštinu moderne Srbije. Tako je, ako Buna na dahije, počeo ustanak koji će roditi modernu, nezavisnu i slobodnu Srbiju.

Posledice Prvog srpskog ustanka

Prvi srpski ustanak podignut je protiv zuluma janičara, ali je već 1805. prerastao u nacionalnu revoluciju za oslobođenje od viševekovne turske vladavine i ponovno uspostavljanje državnosti Srbije. Osnove državnosti u ustaničkoj Srbiji postavljene su radom Narodne skupštine, Praviteljstvujušćeg sovjeta i donošenjem zakonika. Prvi srpski ustanak utro je put Drugom srpskom ustanku 1815, koji će najzad dovesti do obezbeđivanja najpre autonomije, a zatim i nezavisnosti Srbije.

Izvor /wikipedija/stojačevićvladimirsrbijauvremeprvogsrpskogustanka1804-1813

Foto/wikipedija/privsrspkiustanak

Komentari

Pretplati se
Obavesti o
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
Svi komentari