Povodom Dana žena koji se proslavlja na međunarodnom nivou tu smo da istaknemo značajne žene Šapca, koje su svojim obrazovanjem, emancipacijom, dostignućima i sposobnošću razbijale predrasude i zalagale se za ravnopravnost polova, dokazujući da i žene treba da imaju jednaka prava i uslove.
Tomanija Obrenović
Bila je supruga kneza Jevrema Obrenovića, čija je vladavina zauvek promenila ovaj grad. Pamtili su je kao lepu, inteligentnu i visprenu ženu, koja ni posle prerane smrti troje od devetoro dece nije skrivala ambicioznost i vlastoljubivost. Ona je bila suprugova savetnica i desna ruka. Jevrem je od ženidbe do 1831. godine gospodario Šapcem, pretvorivši ga u uglednu varoš u kojoj je, zahvaljujući njemu, otvorena prva bolnica, apoteka, kasarna… Bilo je to zlatno doba grada u koji je stigao i prvi fijaker u Srbiji, ali i evropska moda. I dok su se u zemlji još svirale gusle, Jevrem i Tomanija su iz Sombora doveli uglednog učitelja muzike Josifa Šlezingera, da na klaviru podučava njihovu decu.
Ana Obrenović (Anka)
Ana je ćerka Jevrma i Tomanije, a posebno je važna za početke srpske književnosti i obrazovanja. Imala je učitelje klavira i gitare, i ostala upamćena kao „prvonačelna srpska spisateljica“. Njeni prevodi (sa nemačkog) bili su prvi književni radovi neke žene u postotomanskoj Srbiji. Od Anke, otvorena su vrata obrazovanja ženske dece, a po nagovoru vaspitačice Tine Tirol, vodila je dnevnik stvarajući tako prvenac u ženskoj dnevničkoj literaturi. Emancipovana po oblačenju i ponašanju, Anka je žena koja je vrlo beskompromisno živela.
Draga Ljočić
Dr Draga Ljočić je rođena u Šapcu i bila je prva srpska lekarka, feministkinja i sifražetkinja. Medicinu je studirala u Cirihu, kao jedna od retkih žena studenata medicine u to vreme. Bila je velika filantropkinja i zaštitnica dece. Energično se zalagala za otvaranje dečijih bolnica i izgradnju domova za nezbrinutu decu. Draga je od mladosti vodila ličnu borbu za izjednačavanje muškaraca i žena i tu borbu je prenosila i na ženske organizacije koje je osnovala sa svojim malobrojnim istomišljenicima. Javno se zalagala za sticanje prava glasa za žene i socijalnu jednakost. Kao bolničarka, a kasnije i lekarka, učestvovala je u srpsko-turskim ratovima, srpsko-bugarskom ratu u 19. veku, kao i balkanskim i Prvom svetskom ratu, i tako pokazala svoje neupitno rodoljublje i lojalnost otadzbini.
Jelena Spiridonović Savić
Jelena ili Jela, rođena je u Šapcu 1890. i bila je srpska pesnikinja, pripovedačica i esejestkinja. Osnovnu školu i gimnaziju završila je u Šapcu 1906. a potom je dobila vrhunsko obrazovanje na francuskm koledzu u Trstu, da bi studije filozofije nastavila u Beču, Njujorku i Milanu. Kao pesnikinja oglasila se prvi put 1919. zbirkom pesama Sa uskih staza. Između dva svetska rata hvaljena je od domaće i inostrane kritike i prevođena na nekoliko stranih jezika. Posle drugog svetskog rata, nemilost komunističkog režima joj zbog jedne zbirke pesama oduzima pravo glasa. Danas je, nažalost, ona zaboravljena pesnikinja.
Pored poznatih žena rođenih u Šapcu, brojne su i one koje su u našem gradu završavale školu ili boravile. Tako se Mileva Marić Ajnštajn jedan period školovala u Šapcu, a Isidora Sekulić je izjavila da opaža da je ovde „uvek postojala klica za izvestan život, koji nije postojao u drugim mestima u unutrašnjosti“.
Foto: Wikipedia
