Svetski dan poezije proslavlja se 21. marta i ustanovljen je od strane UNESKO-a 1999. godine. Svrha ovog dana ja promocija čitanja, pisanja, objavljivanja i poezije u školstvu širom sveta.
U inicijativi da se proglasi Svetski dan poezije, UNESKO je prepoznao način da se izrazi jedinstvo u kreativnosti ljudskog uma. jedan od glavnih ciljeva obeležavanja ovog dana je da se podrži jezička različitost kroz pesnički izraz. Ovim se takođe želi ohrabriti uspostavljanje dijaloga između poezije i drugih umetnosti (slikarstvo, muzika, pozorište, ples), kao i povratak usmenoj tradiciji recitala i promocija proučavanja poezije. Isto tako ovim se pruža podrška malim nezavisnim izdavačima, kakvi najčešće i objavljuju knjige poezije.
Izbor iz domaće ljubavne poezije:
„Pesma ženi“
Ti si moj trenutak, i moj sen, i sjajna
Moja reč u šumu; moj korak, i bludnja;
Samo si lepota koliko si tajna;
I samo istina koliko si žudnja.
Ostaj nedostižna, nema i daleka –
Jer je san o sreći viši nego sreća.
Budi bespovratna, kao mladost; neka
Tvoja sen i eho budu sve što seća.
Srce ima povest u suzi što leva;
U velikom bolu ljubav svoju metu;
Istina je samo što duša prosneva;
Poljubac je susret najveći na svetu.
Od mog priviđenja ti si cela tkana,
Tvoj je plašt sunčani od mog sna ispreden;
Ti beše misao moja očarana;
Simvol svih taština porazan i leden,
A ti ne postojiš nit si postojala;
Rođena u mojoj tišini i čami,
Na suncu mog srca ti si samo sjala:
Jer sve što ljubimo stvorili smo sami.
Jovan Dučić
„Emina“
Sinoć, kad se vratih iz topla hamama,
Prođoh pokraj bašte staroga imama;
Kad tamo, u bašti, u hladu jasmina,
S ibrikom u ruci stajaše Emina.
Ja kakva je, pusta! Tako mi imána,
Stid je ne bi bilo da je kod sultana!
Pa još kad se šeće i plećima kreće. –
Ni hodžin mi zapis više pomoć neće!
Ja joj nazvah selam. Al’ moga mi dina,
Ne šće ni da čuje lijepa Emina,
No u srebren ibrik zahitila vode
Pa po bašti đule zalivati ode;
S grana vjetar duhnu pa niz pleći puste
Rasplete joj one pletenice guste,
Zamirisa kosa ko zumbuli plavi,
A meni se krenu bururet u glavi!
Malo ne posrnuh, mojega mi dina,
No meni ne dođe lijepa Emina.
Samo me je jednom pogledala mrko,
Niti haje, alčak, što za njome crko’!
Aleksa Šantić
Foto: Freepik