Nagradu za najbolju neobjavljenu savremenu pripovetku na srpskom jeziku koju dodeljuje Kulturni centar za 2022. godinu dodeljena je Bojanu Krivokapiću.
Žiri u sastavu prof. dr Vladislava Gordić Petković, dr Milica Vučković i mr Katarina Janković Popović odlučio je jednoglasno da nagrada „Laza K. Lazarević“ za najbolju neobjavljenu pripovetku na srpskom jeziku bude dodeljena Bojanu Krivokapiću za priču „U ocu se skuplja voda“ poslatu pod šifrom „Ljudi od peska“.
U vrlo jakoj konkurenciji od 75 dužih i kraćih narativnih celina afirmisanih autora i pisaca početnika koje su pristigle na konkurs primetan je visok standard književnog izražavanja i zreo pristup gorućim socijalnim, egzistencijalnim i identitetskim temama.
Tematika priča koje su se takmičile za ovu nagradu čini se kao prilično monolitna i najviše je okrenuta prema realističkim detaljima iz svakodnevice koja nas okružuje. Češće smeštene u ruralni nego u urbani ambijent, priče su ispovedne, reporterske, memoarske ili pak pseudoobjektivnom naracijom prenose detalje ličnih sudbina i kolektivnih zbivanja; govore o snovima i konfliktima generacija koje su najviše pogođene unutrašnjim socijalnim i globalnim promenama.
Motivi siromaštva i usamljenosti, nasilja, stida i marginalizovanosti, neprilagođenosti i psihičke nestabilnosti, porodičnog nasleđa i porodičnog nasilja sveprisutni su i otkrivaju da su autori i autorke svih generacija solidarni u prepoznavanju važnosti aktuelnih tema koje otkrivaju tajne i brige društva i pojedinca.
Nagrađena priča Bojana Krivokapića „U ocu se skuplja voda“ uvodi nas u monološku lirsku panoramu jednog sumornog života i njegovu bespoštednu vivisekciju. U pitanju je potresno svedočanstvo „sa severa ravnice“ o roditeljima koji su otišli pre vremena, i u čijim životima su se reflektovale sve bolesti savremene istorije i sve istorije savremenih bolesti. Siromaštvo i tuga, nasilje i očaj obeležili su život osetljivog i suptilnog pripovedača prepuštenog refleksiji i reminiscencijama. Njegov smireni i slikoviti govor, u isti mah duboko uživljen i forenzički hladan, podseća na ranu prozu Danila Kiša i Aleksandra Tišme, ali u sebi nosi i snažne reference na poetiku mađarske književnice Ildiko Lovaš.
Priča Bojana Krivokapića jedno je od onih upečatljivih književnih dela koje posvedočuje da se istančanost stila, snaga umetničke vizije i dar pripovedanja neminovno združuju u umetničkoj prozi koja na čitaoce ostavlja neprolazan utisak. Zbog inventivnosti i stvaralačke zrelosti, žiri nagrade „Laza K. Lazarević“ pohvaljuje priče koje su se našle u najužem izboru: „Šipak za čaj“ (šifra Garibaldijeva 7), „Moj Pera“ (šifra „Eftimiades“), „Škorpija“ (šifra „Tigar trećeg doba“) i „Teatar na plaži Eli“ (šifra „klackalica“).
Bojan Krivokapić (Bačka Topola, 1985) živi i radi u Novom Sadu, gde je diplomirao na Odseku za komparativnu književnost Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Objavio je knjigu kratke proze Trči Lilit, zapinju demoni (Kikinda, 2013), zbirku gemischt-poezije Žoharov let (Stolac, 2014), roman Proleće se na put sprema (Beograd, 2017; Sarajevo – Zagreb, 2017) i zbirku pesama Gnezdo dečaka (Beograd, 2019). Dobitnik je nagrada za prozu: Ulaznica (Zrenjanin, 2011), Đura Đukanov (Kikinda, 2012), Edo Budiša (Pazin, 2014), Lapis Histriae (Umag, 2021), Biber (Beograd – Sarajevo, 2021) i Milutin Uskoković (Užice, 2021), kao i nagrade Mak Dizdar za zbirku poezije (Stolac, 2013).
Za roman Proleće se na put sprema godine 2018. dobio je Nagradu Mirko Kovač za najbolje delo mladog autora u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Crnoj Gori. Književni tekstovi su mu prevedeni na italijanski, nemački, mađarski, albanski, engleski, slovenački i makedonski jezik.
Foto/fb stranica/ kulturni centar šabac
