Mi se klanjamo i poštujemo i celivamo svečasnu ikonu čovečanskog ovaploćenja Boga Logosa pomazanog Božanstvom i ostavšeg nepromenjeno, tako da onaj koji je pomazan verom smatra da vidi samoga Boga koji se javio u telu i s ljudima poživeo. Klanjamo se i čast odajemo ikoni Svete Bogorodice i ikonama svečasnih Božjih ugodnika, uzdižući duše (naše) ka prvoobraznom liku i um uznoseći na ono što je nesvhvatljivo“ Beseda o pravoj veri, Sveti Sava 1222. godine.
Ikona kao umetničko delo zasniva se na tenziji između vizuelne percepcije našega „zemaljskog sveta“ i tajanstvenog sveta sa druge strane. Religijske istine koje se nalaze i u svetu a s druge strane naših čula izražene su zemaljskim sredstvima – formom, bojom i svetlošću. Čulna predstava ikona treba da bude kopija, snop svetla, nama nepristupičanog.
Učesnici 27. izložbe ikona u galeriji Kulturnog centra u Šapcu pokušavaju da nam pribiliže taj svet , slikajući ikone koje isijavaju najčistiju svetlost, zrače toplinom ljubavi ulivajući optimističku našu i spasilačku veru ikone onome ko ih glela ili upućuje molitvu.
Pribiližavajaći se trećoj deceniji trajanja ove za nas vrlo značajne izložbe , svake godine nam je svakako čast i zadovoljstvo ugostiiti u galeriji Kulturnog centra veliki broj ikonopisaca iz cele zemlje. Heterogenost ikonografskih rešenja i stilsko poetskih intencija ukazuje da je savremeni ikonopis duboko ukorenjen u litugirskom životu crkve , na osnovu svetootačkog predanja , koje jeste temelj kolektivnog umetničkog pamćenja. Ova izložba pokazuje i nešto vrlo pozitivno a to je da njeni stvaraoci teže da otkriju jedan novi svet pomalo zaboravljen na našim prostorima , i ne samo na našim, i da ga kroz svoj umetnički talenat , a njega nesumljivo imaju, pokažu drugima.
Savremena srpska pravoslavna umetnost u traženju svog identiteta do formiranja savremene religiozne umetnosti, kao inspiraciju, kao polazište, kao siguran izvor ikonografskih rešenja koristi proverena i i prihvaćena likovana ostvarenja, koja vekovima plene kompozicionim skladom , koji teološku dimenziju ikone uspešno pretače u slikarsku naraciju. Stoga se može primetiti da su ikone na ovoj 27. izložbi ikona nastale po ustaljenim kanonima srpske srednjevekovne umetnosti i njenog likovnog izraza.
Na konkurs je prispelo 84 ikone od 69 autora, a tročlani žiri koji je radio u sastavu : Katarina Perić, ikonopisac iz Šapca, Nikola Đurić, ikonopisac iz Novog Sada i Sonja Petrović Jagić, istoričarka umetnosti iz Šapca za izlaganje je odabarao 31 autora sa ikona .Posmatrajući izložene ikone nameće se zaključak sam od sebe da uspela slikarska dela, a ikone su veoma specifičina celina u likovnoj umetnosti, sadrže u sebi krajnje izbalansiranu kompoziciju u kojoj religizionsti i ikonografija dominiraju. U toj dominaciji čista likovna izražajnost ne gubi na svom značaju. Naprotiv, linearna sigurnosti i koloristički usklađena gama boja bivaju produhovljenošću još istaknutija u svom slikarskom skladu.
Nagrada je jednoglasno podeljena na dva autora – Jeleni Popović, ikonopiscu iz Bijeljinu za sjajnu , klasičnu ikonu Sveta Ksenija Petrogradska i Mijalku Đunisijeviću, ikonpiscu iz Čačka za dijametralno suprtorno , savremeno urađenu izuzetnu ikonu Sveti Makarije Veliki.
Izvor i foto: Kulturni centar Šabac
