Srbija je u novom godišnjem izveštaju Fridom hausa već treću godinu svrstana u kategoriju „hibridnih režima“, a kvalitet demokratije koji se meri od jedan do sedam, ove godine je ocenjen sa 3,79, što je još niža ocena negi prethodne godine, kada je srpska demokratija dobila najnižu ocenu do tada – 3,89.
U izveštaju se navodi da je demokratija u Srbiji nastavila svoju silaznu putanju i u 2021. godini, nakon „turbulentnih događaja“ iz 2020. godine. Napominje se da je propuštena prilika da se poboljšaju demokratsko upravljanje i izborni uslovi, a kontinuirani pad slobode medija i okupljanja, kao i da su korupcionaške afere i veze državnih zvaničnika sa organizovanim kriminalom, „dodatno nagrizli demokratske institucije“.
„U Srbiji su predsednik Aleksandar Vučić i njegova Srpska napredna stranka dominirali političkim institucijama… Očigledni neuspeh međupartijskog dijaloga kojim je posredovao Evropski parlament, nakon bojkota izbora opozicije 2020. godine i nedostatak poboljšanja izbornih uslova u zemlji, obeležili su kontinuiranu političku krizu izazvanu pogoršanjem demokratskih institucija“, navodi Fridom haus.
Srbija je niže ocene nego 2020. godine dobila u oblasti nezavisnost medija, borbe protiv korupcije i atmosfere u kojoj radi civilno društvo. Rejting nezavisnih medija, godinama jedna od najlošije ocenjenih oblasti u izveštaju Fridom hausa, dodatno je opala sa 3,25 na 3,00 zbog kontinuiranog i sve većeg pritiska vlade na nezavisne medije i novinare, kao i sve većeg „zarobljavanja medija preko državnog Telekoma“.
Navodi se da je kupovinom državne Pošte NET, bez tendera, Telekom povećao svoj uticaj na kablovskom tržištu, osnivajući kanal Juronjuz Srbija, a takođe je „kontroverzno pokušao da sklopi komercijalno sumnjive poslove kako bi ugrozio Junajted grupu kao glavnog konkurenta i vlasnika jedina dva kritička televizija kanala u zemlji N1 i Nova“.
Kada je u pitanju borba protiv korupcije, s prošlogodišnjih 3,50 ocena je opala na 3,25 zbog „niza skandala koji ukazuju na veze između državnih struktura i funkcionera vladajuće partije, sa jedne strane, i organizovanog kriminala, sa druge“.
Atmosfera u kojoj deluje civilno društvo opala je sa 5,50 na 5,25 zbog zastrašivanja organizacija civilnog društva od strane vladinih zvaničnika i provladinih medija, kao i nasilja nad mirnim demonstrantima. Ocenjuje se da je civilno društvo delovalo u neprijateljskoj atmosferi uz česte kampanje kleveta od strane predstavnika vladajućih partija i provladinih medija, ali i pod insitucionalnim pritiscima.
U delu o ekološkim protestima kaže se da su oni „najistaknutiji oblik građanskih demonstracija u 2021. godini“, jer je nekoliko aktivističkih organizacija i političkih partija skrenulo pažnju na različita pitanja, od zagađnenja vazduha i izgrade mini-hidroelektrana do najavljene izgradenju rudnika litijuma.
Foto/printscreen/YT tvsabac
