Pitanje koje je aktuelno svakog januara jeste šta slavimo 14. januara? Pravoslavna Nova godina je 1. septembra, dok je Srpska Nova godina 4. aprila (okvirno). Pa šta onda slavimo 14. janura i zašto? Ukratko, slavimo samo našu Novu godinu. A slavimo je – iz inata.
Početak ove tradicije vezuje se za prelazak novoformirane Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca na gregorijanski kalendar. Tako je u odnosu na stari, Julijanski kalendar koji koristi i dalje Srpska pravoslavna crkva, napravljena razlika od 14 dana koja postoji i danas. To je jedna od novotarija koja nije ni lako ni brzo prihvaćena. Ubrzo su u novoj državi Hrvati počeli da vrše pritisak da se pravoslavni praznici, koji su bili i državni, slave po novom kalendaru ili ukinu. Objašnjenje je bilo da predstavljaju dodatni trošak, otežavaju privrednu delatnost, i povećavaju broj neradnih dana. Pa tako 1923. iz Zagreba stiže i zvanični dopis/žalba o štetnosti Pravoslavnih praznika po državnu trgovinu i privredu. Iz revolta i inata u Srbiji tada počinju da slave svoju Novu godinu po starom kalendaru, dakle 14. januara. Posle Drugog svetskog rata počeće žestok pritisak da se ova tradicija, tek uspostavljena, na svaki mogući način ukine. Nije to bio jedini praznik koji je smetao novim, komunističkim vlastima, ali se čini da je pritisak na zaustavljanje slavljenja ovog praznika bio ogroman. Oni pojačano sprovode propagandu zamene Svetog Nikole, Badnjeg Dana i Božića koje ukidaju i zamenjuju ih sa internacionalnom Novom godinom koju proglašavaju državnim praznikom od ta tri neradna dana.
Prva proslava Nove godine organizovana je baš te 1923. godine u Beogradu, u kafani Kasina. Ova proslava smatrana je buntom, stavom prema napadu na srpski identitet, i predstavljala je odraz nacionalnog posnosa. I inata.
Komunističke vlasti posle Drugog svetskog rata uvidevši uticaj ovog praznika pokušavaju da ga uguše na silu. Jedna od najupadljivijih zabrana jeste ona da je rad srpskih kafana nakon 22.00 časova u celoj zemlji bio zabranjen i da se na taj način uguši ovaj običaj. Ova zabrana ukinuta je tek 1984. godine, ali su hapšenja i pritisci nastavljeni sve do 1989. godine. Tradicija je i da se na ovaj praznik pevaju srpske pesme, što je u komunizmu bilo nepoželjno i kažnjivo.
I danas često, i sve češće i upornije vidimo stavove o tome da je ovaj praznik besmislen i nepotreban. Sa druge strane, mnogi smatraju da ovaj praznik jeste jedan od pokazatelja najvećeg pokretača Srba uopšte – inata. Inata koji je možda više nego sve drugo pomogao ovom narodu da u nemogućim uslovima opstane, da dobije bitke koje nije moguće dobiti, izbori pobede u izgubljenim situacijama, da izdrži i neizdrživo. I zato ovaj praznik jeste mnogo više nego mnogi važniji i popularniji, pravi odraz našeg duha i našeg trajanja. I zato 14. januar treba i mora da bude neradni dan u Srbji. A možemo ga zvati kako god, Naša nova godina, Dan ponosa, Dan inata ….
Foto/ fbstranca/princip
