Svetski borbe protiv moždanog udara obeležava se 29. oktobra, na datum koji je ustanovila Svetska organizacija za moždani udar (World Stroke Organization WSO 2006 godine.
Obeležavanje ovog datuma je prilika da se podigne svest o ozbiljnoj prirodi ove bolesti i govori nam o načinima kojima možemo smanjiti teret koji nosi sa sobom moždani udara kroz bolju svest javnosti o faktorima rizika i znacima ovog stanja.
To je, takođe, prilika da se zagovaraju akcije donosilaca odluka na globalnom, regionalnom i nacionalnom nivou koje su od suštinskog značaja za poboljšanje prevencije moždanog udara, pristupa akutnom lečenju i prižanju podrške preživelima i negovateljima.
Svetska organizacija za moždani udar navodi da će svaka četvrta odrasla osoba doživeti moždani udar tokom svog život. Moždani udar je stanje u kome je poremećeno snabdevanje mozga krvlju, što dovodi do svojevrsnog „gladovanja“ mozga za kiseonikom, oštećenja mozga i gubitka funkcije. Najčešće je uzrokovan ugruškom u arteriji koja snabdeva mozak krvlju (stanje poznato kao ishemija). Takođe, može biti uzrokovan krvarenjem, kada puknuti sud dovodi do krvarenja u mozgu.
Moždani udar može izazvati trajno oštećenje, uključujući delimičnu paralizu i oštećenje govora, razumevanja i pamćenja. Obim i lokacija oštećenja određuju težinu moždanog udara,
koja može biti od minimalnog do teškog.
Jedan od glavnih procesa bolesti koji dovode do moždanog udara je ateroskleroza.
Incidencija moždanog udara značajno se povećava sa godinama. Postoje mnogi drugi faktori rizika, uključujući upotrebu duvana, fizičku neaktivnost, nepravilnu ishranu, štetnu upotrebu alkohola, hipertenziju, atrijalnu fibrilaciju, povišen nivo lipida u krvi, gojaznost, muški pol, genetsku predispoziciju i psihološke faktore.
Razlikujemo nekoliko vrsta moždanog udara: ishemijski moždani udar (oko 85% svih slučajeva), koji nastaje usled začepljenja krvnih sudova u određenom delu mozga trombom i hemoragični moždani udar, kod koga dolazi do oštećenja mozga usled krvarenja u mozgu.
Ponekad se pre moždanog udara mogu pojaviti simptomi slični moždanom udaru, koji nestaju nakon 24 sata bez ostavljanja trajnih oštećenja. Ovo stanje se naziva TIA (transient ischemic attack) i predstavlja znak upozorenja da osoba može imati moždani udar.
Simptomi moždanog udara zavise od položaja zahvaćenog krvnog suda u mozgu, a najčešći su konfuzija ili nagla promena stanja svesti, utrnulost (paraliza), slabost ili utrnulost jedne strane tela, otežano ili nemogućnost govora, iznenadna jaka glavobolja, gubitak vida, „dvostruke slike“, gubitak ravnoteže ili vrtoglavica.
Moždani udar je jedan od glavnih uzroka prerane smrtnosti, a takođe je i vodeći uzrok trajnog invaliditeta. Veliki broj ljudi koji prežive moždani udar (oko 30%) zahteva pomoć drugih u svakodnevnim aktivnostima. Sve ovo čini moždani udar jednom od najskupljih bolesti. Poslednjih decenija, nakon pokretanja preventivnih kampanja, u razvijenim zemljama je zabeležen pad, kako u broju novoobolelih, tako i u
mortalitetu od moždanog udara. S druge strane, u zemljama u razvoju i nerazvijenim, morbiditet i mortalitet od moždanog udara u stalnom su porastu.
Lečenje moždanog udara sastoji se prvenstveno od specifičnog farmakološkog tretmana, ali je
podjednako važan i deo koji obuhvata fizičku rehabilitaciju, čiji je osnovni cilj rehabilitacija i smanjenje posledica preživljenog moždanog udara.
Moždani udar je i dalje jedan od najčešćih uzroka smrti, a šanse za preživljavanje se značajno povećavaju ako se primeni specifična terapija (tromboliza), zbog čega je neophodno da se pacijenti odmah jave lekaru u roku od nekoliko sati od pojave simptoma. Osobe koje su preživele moždani udar imaju visok rizik za pojavu novog moždanog udara, posebno u toku prvog meseca kada je taj rizik najveći.
Moždani udar se može uspešno sprečiti, regulacijom arterijskog krvnog pritiska, regulisanjem nivoa šećera (naročito važno za osobe sa dijabetesom), regulisanjem poremećaja srčanog ritma i promenom nezdravih navika (pre svega prestankom konzumiranja duvana). Iste mere se preporučuju i za preživele od moždanog udara kako bi se smanjio rizik od ponavljanja moždanog udara.
OBRATITE PAŽNjU NA:
F – Face – Lice: Zamolite osobu da Vam se nasmeje. Da li primećujete da jedna strana lica pada?
A – Arm – Ruka: Zamolite osobu da podigne obe ruke. Da li može obe da drži podignute, ili jedna
pada?
S–Speech – Govor: Zamolite osobu da ponovi jednostavne fraze. Da li je govor otežan ili zvuči čudno.
T – Time – Vreme: Ukoliko primetite bilo koji od ovih simptoma, odmah pozovite 194!
Izvor: ZZJZ Šabac
