Najraniji zapisi o malim boginjama datiraju još iz 7. veka gde je prvi opis bolesti dao persijski lekar Razes u 10.veku, kao bolest „mnogo strašnija od variole“. Tokom 1954.godine Enders i Peebels su izolovali virus.
Morbili su akutno, izuzetno kontagiozno virusno oboljenje, praćeno naglom febrilnošću, konjuktivitisom, korizom (kijavica), kašljem i Koplikovim mrljama. Od trećeg do sedmog dana dolazi do pojave karakteristične mrljaste ospe koja se najpre javlja na licu, generalizuje se, traje 4-7 dana i ponekad završava perutanjem kože. Oboljenje je mnogo teže kod novorođenčeta i odraslih nego kod male dece.
Virus se prenosi putem vazduha, kapljicama koje se izbacuju kijanjem i kašljanjem obolelih ili u direktnom kontaktu sa nazalnim sekretom ili sekretom ždrela. Morbili su jedna od najkontagioznijih bolesti (ulaskom jednog slučaja morbila u neimunizovanu populaciju dolazi do inficiranja 17-20 osoba). Osobe obolele od morbila najzaraznije su 2-4 dana pre izbijanja ospe i do 4 dana nakon izbijanja ospe. Kod ove bolesti registruje se sezonsko javljanje i to u periodu kasne zime i proleća. Čovek je jedini prirodni rezervoar virusa.
Inkubacioni period (od izloženosti virusu do pojave temperature) prosečno je 10-12 dana. Osetljivi su svi koji nisu preboleli, ili nisu uspešno imunizovani. Stečeni imunitet je doživotan. Deca majki koje su prebolele morbile imuna su tokom prvih 6-9 meseci, zavisi od nivoa majčinih antitela u vreme trudnoće i brzine raspadanja antitela.
U našoj zemlji je vakcina protiv morbila (monovakcina) uvedena 1971.godine, MM (dvovalentna, morbili/mumps) 1981.godine, a kombinovana MMR (morbili, mumps, rubela) 1991.godine, ali zbog prekida u snabdevanju njena kontinuirana primena počela je 1994.godine.
Imunizacija MMR vakcinom je obavezna u skladu sa Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti (Sl.Glasnik RS 15/16, 68/2020 i 136/2020) za boravak dece u predškolskim i školskim ustanovama, kao i u ustanovama za smeštaj dece bez roditeljskog staranja. Neophodno je da dete bude kompletno vakcinisano svim predviđenim vakcinama prema uzrastu, osim u slučaju postojanja privremene ili trajne kontraindikacije, koju utvrđuje doktor medicine odnosno Stručni tim za kontraindikacije.
Primenom žive atenuisane vakcine, ostvaruje se zaštitni nivo antitela u 85% dece koja su vakcinisana nakon navršenih 9 meseci, u 95% kod dece sa navršenih 12 meseci, pa čak i 98% kod dece vakcinisane sa 15 meseci i kasnije. Serološke studije pokazuju da se kod 99% osoba koje su primile 2 doze vakcine u uzrastu nakon navršenih 12 meseci života razvio adekvatan imunološki odgovor. Vakcine indukuju dugotrajan imunitet.
Prva doza vakcine daje se sa navršenih 12 meseci, a drugu dozu treba dati pred polazak u školu sa 6 godina kako stoji u Pravilniku o programu obavezne i preporučene imunizacije stanovništva protiv određenih zaraznih bolesti.
Obuhvat vakcinisanih treba da bude preko 95% da bi kolektivni imunitet bio visok i tako se smanjuje mogućnost prodiranja virusa u isti i obolevanje.
Morbili su jedan od vodećih uzroka smrtnosti dece u svetu. Prema podacima SZO, morbili su vodeći uzrok smrtnosti na globalnom svetskom nivou koji je u prvoj deceniji 21. veka, većim delom sprečen vakcinacijom dece u detinjstvu.
Male boginje (Morbilli) dovode do pada imuniteta koji može da traje nekoliko nedelja i to je razlog povećane osetljivosti na druge infekcije, a posebno na infekcije koje uzrokuje Streptokok (Streptococcus pneumoniae). Komplikacije se javljaju u oko 30% prijavljenih slučajeva, a čine ih infekcije srednjeg uha, dijareje, pneumonije, slepilo i postinfektivni encefalitis (1 na 1000 slučajeva), kao i subakutni sklerozirajući panencefalitis (1 na 100.000 slučajeva). Komplikacije su sa težom kliničkom slikom kod mlađih od 5 i starijih od 20 godina.
Rizik od razvoja komplikacija nakon infekcije virusom morbila je za određene entitete nekoliko desetina puta veći nego nakon primanja vakcine.
Roditelji mališana koji ne žele da zaštite svoje dete od malih boginja su i sami vakcinisani od iste.
Izvor ZZJZ Šabac
