Budući da je Ministarstvo zaštite životne sredine otkazalo javnu raspravu o skladištenju opasnog i neopasnog otpada na prostoru fabrike Elixir Zorka u Šapcu, u znak protesta ispred kompanije, okupili su se ekološki aktivisti, građani i predstavnici političkih stranaka, koji su poručili da ne žele otpad u Šapcu, tražeći da se preispitaju sve dozvole izdate Elixiru od 2019. godine.
Na skupu je rečeno da opasan i neopasan otpad koji se već skladišti u kompaniji Elixir Zorka, nije problem samo građana Šapca, već čitave Srbije.
“Nalazimo se ispred fabrike koja je smeštena nedaleko od samog centra grada. Preko puta je Sportsko – rekreativni centar sa kompleksom otvorenih bazena, tu su škola i zgrada policije, a u blizini su naselja i vrtić”, rekla je aktivistkinja “Eko straže” Ljupka Stanković.
Skrenula je pažnju da u Elixirovoj studiji piše da u kompaniji nameravaju da skladište i velike količine visoko zapaljivog otpada.
“Moje pitanje je čime Elixir Zorka garantuje građanima bezbednost i koji su to vatrogasci koji mogu da spreče da Šabac ne odleti u vazduh, s obzrom na količine i vrstu opasnog otpada koji se ovde skladišti”, pitala je Stanković.
Iako je Elixir nedavno demantovao tvrdnje da će se u Šapcu skladištiti opasan otpad iz Evrope, jer po zakonu Republike Srbije uvoz takvog otpada nije dozvoljen, Sonja Nikolov, aktivistkinja “Mame Šapca”, tvrdi da to nije tačno, i da se zakoni prilgođavaju Elixiru.
“Uredbom Vlade RS o listama za prekogranično kretanje otpada, izmenjenom u martu ove godine, dozvoljen je uvoz otpadnih kiselina kao sirovina, što Eliksiru širom otvara vrata za njihov uvoz. Treba imati u vidu da kompanija ima privremenu dozvolu za tretman otpadnih kiselina, i da su ovom studijom ušli u proces dobijanja dozovole za proširenje kapaciteta za skladištenje opasnog i neopasnog otpada na 10.000 tona”, kaže Nikolov.
Ističe da je reč o javnim podacima koji su dostupni na sajtu Ministarstva zaštite životne sredine i da ih kao takve građani mogu proveriti.
Podrška Šapčanima stigla je i od članova Inicijative “Eko Barajevo”.
“Elixir je kupio “Junirisk”, koji je najveći pogon za preradu opasnog industrijskog otpada u ovom delu Evrope, i to tehnologijom kojom može da radi samo u Srbiji. Cela priča oko skladištenja koja se dešava u Šapcu je uvod u distribuciju tog otpada iz Šapca ka Barajevu, odnosno ka Beogradu, kao najzagađenijem gradu”, kaže Marko Popović iz Inicijative Eko Brajevo.
Napominje da je Elixir tražio dozvolu na 1.000 tona otpada dnevno, što kako kaže, govori da će se taj otpad verovatno uvoziti, jer ne postoji ni jedan način da se tolika količina doveze, osim baržama iz uvoza.
“Taj otpad će se verovatno prerađivati u Barajevu dok im se ne otvori Prahvo, ako se ono ikad otvori”, kaže Popović.
Budući da se Elixir poziva na evropske zakone, Vera Popović iz Inicijative Eko Barajevo skreće pažnju da postoji problem i kod takozvanih Seveso postrojenja.“ U Evropi je 2012. godine doneta Direktiva Seveso III, koja izjednačava opasan otpad sa hemikalijama iz kojih taj otpad proizilazi. Srbija je bila u obavezi da Direktivu Seveso III implementira u svoje zakone još 2018. godine. Oni to još uvek nisu uradili, ali je sada u proceduri zakon koji sadrži ovu direktivu i na osnovu koje ovakva postrojenja ne bi mogla da budu u naseljenim mestima”, kaže Popović.
Ističe da je nelogično izdavati dozvolu ovoj i sličnim kompanijama jer će vrlo brzo biti donet zakon po kome one ne bi mogle da ih dobiju.
Izvor /danas.rs
Foto/ printscreen/danas.rs
