Utisak je da je u toku ozbiljan zločinački poduhvat u kome učestvuju vlast, pojedine NVO, režimski mediji i „nezavisni analitičari”. Naime, orkestrirano se radi na oživljavanju projekta Jadar.
Vlast otvoreno u Skupštini Srbije kaže da je za kopanje litijuma i očigledno će da prekrši obećanje dato narodu da je projekat obustavljen i da je sa Rio Tintom gotovo. Najglasniji su naravno janjičari u njihovim redovima, što je i logično jer njima se ne veruje i moraju svakodnevno da se dokazuju – ako su jednom izdali svoja „uverenja” iz lukrativnih razloga, zašto ne bi opet?
Za njima slede njihovi sateliti u vidu nekakvih udruženja i NVO koji bez ikakvih dokaza diskredituju sve ljude i organizacije koje se bore protiv rudnika u dolini Jadra. Uporno uveravaju javnost da je Rio Tinto mrtvac i da je otišao iz Gornjih Nedeljica i okoline, dok o ostalim firmama koje imaju dozvole za istraživanja litijuma, bora i prateće asocijacije elemenata u drugim delovima Srbije smisleno i lukavo ćute.
Pritom pokušavaju sebi da pripišu sve zasluge za dosad postignuto, a sedeli su u toplim foteljama i piskarali po mrežama dok je narod izlazio na ulice i protestvovao. Hvalili su se nekim međunarodnim akcijama u kojima nisu dali nikakav doprinos; i tamo su prepoznati kao ubačeni elementi i isključeni iz svih akcija.
Oglašavaju se iz Beograda, Subotice i ko zna sve odakle i uličarskim rečnikom vređaju borce protiv rudnika, pokušavaju da nas sve stave u isti koš sa onima koji su prodali imanja i otišli iz sela ili da nam pripišu da smo glasali za one s početka teksta. Uprkos optužbama na naš račun, neskriveno sarađuju sa pojedinim ministarstvima i koriste potpuno istu argumentaciju kao i oni: prema njihovim rečima, svi smo izdajnici i strani plaćenici.
Tu su i režimski mediji koji se ne drže elementarnog kodeksa novinarstva i obaveze da objektivno informišu javnost. Razumemo da privatne medijske kuće imaju pravo da biraju stranu na političkoj pozornici, jer to je praksa u celom svetu, ali ne bi trebalo da ignorišu teme koje su od životnog značaja za milione ljudi.
Osim privatnih medija, ključna je uloga javnog servisa, koji nikad nije dao priliku da u udarnim terminima naučnici i stručnjaci koji su protiv rudarenja iznesu svoje stavove, odnosno nikad nije organizovao neku debatnu emisiju sa tom temom gde bi se ukrstili argumenti za i protiv. Umesto toga daje prostor nekim „nezavisnim analitičarima” koji očigledno ne znaju ništa o ovoj temi, pa pričaju šta im padne na pamet nazivajući nas kočničarima Srbije i njenog razvoja. Tako nas nazivaju čak i po društvenim mrežama.
Bitno je, međutim, da mi kao narod iz ugroženih područja znamo zbog čega smo u ovoj borbi i da ljudi koji nas podržavaju znaju da prepoznaju istinsko zalaganje i iskrenost. Nemamo drugih interesa, ni materijalnih ni društvenih, osim interesa da zaštitimo prirodu i život u Srbiji. Zato se do sada nismo ni osvrtali na manipulaciju i optužbe sa strane, ali sada moramo, jer ako svi zajedno ne otvorimo četvore oči i ne ukažemo na orkestrirane napade i izmišljotine odakle god dolazile, po našu borbu i našu zemlju može biti pogubno.
