Pre tačno 100 godina osnovana je PRVA SRPSKA FABRIKA AEROPLANA

Prva srpska fabrika aeroplana Živojin Rogožarski A. D. je formirana na osnovu odobrenja Industrijske komore u Beogradu 21. aprila 1924. godine. Osnivač fabrike je bio Živojin Rogožarski.

Prva srpska fabrika aeroplana

1923. Ministarstvo vojske i mornarice raspisalo konkurs za izbor domaćih preduzeća, kojima bi se uz odgovarajuću tehničku, materijalnu i organizacionu pomoć države poverila izrada aviona. Na raspisanom konkursu se prijavilo neočekivano veliki broj državnih i privatnih preduzeća. U oštroj konkurenciji ugovor su dobile dve male privatne firme: Ikarus iz Novog Sada i Rogožarski iz Beograda. Rogožarski je prvobitno bila stolarska radionica u Beogradu, ali je davala nadu da će biti u mogućnosti da organizuje proizvodnju vazduhoplova, jer je njen vlasnik Živojin Rogožarski u toku Prvog svetskog rata radio u Budimpešti kao majstor na izradi aeroplana. Fabrika Rogožarski je osnovana 21. aprila 1924. godine kao Prva srpska fabrika aeroplana Rogožarski u Beogradu.

Početak proizvodnje

U cilju provere, Odeljenje za vazduhoplovstvo je kod Rogožarskog naručilo izradu dvadeset i sedam krila za avion Mali Brandenburg ŠB-1. Isporuka prvih fabrikovanih krila za ŠB-1 je otpočela 1924. godine., pošto je uspešno obavila posao, fabrika Rogožarski je sklopila ugovor i za izradu 10 kompletnih aviona ŠB-1.

ŠB-1 je bio laki školski avion-dvokrilac sa jednim motorom Mercedes snage 100KS. Probni let prvog serijskog aviona ŠB-1 izrađenog kod Rogožarskog je izvršen na Banjici 10. maja1925. godine.

Do kraja 1926. godine kod Rogožarskog je proizvedeno 22 primerka aviona ŠB-1 i 24 primeraka aviona tipa Srednji Bradenburg SB-1 sa motorima Austro-Dajmler snage 160 KS i 185 KS.

Krajem 1927. godine Komanda vazduhoplovstva na čelu sa generalom Stanojlovićem naručuje 12 izviđačkih aviona Fizir-Majbah od 260 KS. Osim serije od 12 Fizir-Majbaha, u fabrici Rogožarski je na osnovu iste koncepcije, u periodu od 1928. do 1931. godine izrađeno više prototipa, kao što su: jednomotornim Fizir Loren 1928. godine, sa motorom snage 450 KS, Fizir Hispano 1928. godine, sa motorom snage 450 KS, jednomotorni Fizir-Rajt 1930. godine, sa motorom snage 220 KS, Fizir F1G-Kastor 1930. godine, sa motorom snage 220 KS i Fizir F1G-Titan 1930. godine, sa motorom snage 230 KS.

Drugi svetski rat

Aprila meseca 1941. godine nakon kapitulacije Kraljevine Jugoslavije, Nemci su zaplenili sav materijal, delove i započete kao i zatečene avione na opravci ili reviziji u fabrici aviona Rogožarski u Beogradu, rekvirirali fabriku koja je nastavila da radi za potrebe nemačkih okupacionih vlasti pod imenom Werwirtschaftsstab Südost und Verbindungsstelle der C.L. – Rogozarski.

Tokom rata 16. i 17. aprila 1944. godine fabrika Rogožarski je oštećena u toku savezničkog bombardovanja Beograda.

Nacionalizacija i posleratni period

Nakon oslobođenja Beograda i Zemuna preostali proizvodni kapaciteti fabrike Rogožarski su uključeni u opšte napore za oslobođenje zemlje. Fabrika Rogožarski je pripojena zajedno sa delom fabrike Zmaj 1946. godine Zemunskom Ikarusu u novoformiranu potpuno nacionalizovanu vazduhoplovnu industriju (Državna Fabrika Aviona).

Od tada je Rogožarski prestao da radi kao Prva srpska fabrika aeroplana Rogožarski.

Za 22 godine svoga postojanja u pogonima ove fabrike proizvedeno je 305 aviona. Razvijeno je i izrađeno 15 prototipova aviona domaće konstrukcije a 5 tipova aviona je proizvođeno na osnovu kupljenih licenci. Kasnije je (1948. godine) u pogonima fabrike Rogožarski na prostoru oivičen ulicama Dalmatinska, Stanoje Glavaša, Knez Danilova i Starine Novaka formirana Industrija Kotrljajućih Ležaja – IKL Beograd.

Tehnologija proizvodnje aviona

U vreme dok je radila fabrika aviona Rogožarski dominantan konstrukcioni materijal za izradu avion je bilo drvo. Drvo kao konstrukcioni materijal za izradu aviona ima sledeće dobre osobine: malu specifičnu težinu, lako se i jeftino obrađuje, visoka otpornost na zamor materijala, jeftina i laka popravka aviona napravljenih od drveta, niska cena drveta u odnosu na ostale konstruktivne materijale i otpornost na rđu. Kada se ovome doda još i to da u to vreme u našoj zemlji nije postojala razvijena proizvodnja ostalih konstruktivnih materijala kao što su visoko legirani čelici, legure aluminijuma tipa Dural ili ostale lake legure na bazi magnezijuma, a drveta svih mogućih vrsta i kvaliteta smo imali u izobilju prirodno je bilo očekivati da se proizvodnja aviona u nas uglavnom odvijala na bazi drveta kao osnovnog konstruktivnog materijala.

Fabrika aviona Rogožarski je važila za najbolju fabriku aviona drvenih konstrukcija u tadašnjoj Jugoslaviji. Počela je kao stolarska radionica neposredno posle Prvog svetskog rata i razvila se u prvoklasnu fabriku aviona.

Dok su ostale fabrike aviona kao što su Ikarus, Zmaj i Fabrika aviona u Kraljevu, zahvaljujući licencama, prešle na proizvodnju aviona metalne ili kombinovane konstrukcije, Rogožarski je ostao vezan za tradicionalnu proizvodnju aviona drvene konstrukcije sve do početka Drugog svetskog rata.

Izvor Vikipedija