Bivši osuđenici, koji su nedavno izašli iz Kazneno-popravnog zavoda (KPZ) u Šapcu, tvrde za Danas da su tokom odsluženja kazne bili radno angažovani tri puta nedeljno u kompaniji Elixir Zorka u tom gradu, kao i da su zbog toga imali ozbiljne zdravstvene probleme.
Istovremeno, prvi put se o tome čulo u Skupštini Srbije u utorak, kada se poslanica Narodne stranke Ivana Parlić obratila ministrki pravde Maji Popović tražeći, između ostalog, da javnost bude upoznata sa izveštajem u kakvom se zdravstvenom stanju nalazi 19 zatvorenika KPZ u Šapcu, zbog njihovog angažovanja u šabačkoj kompaniji Elixir Zorka. Ona je još tražila od ministarke da se tim ljudima obezbedi nezavisna lekarska komisija, hitan lekarski pregled i lečenje, kao i da se o tome izvesti javnost.
Da pitanje poslanice nije postavljeno u Skupštini Srbije tek tako, ukazuju tvrdnje Gorana Despotovića (32) iz Majura kod Šapca, bivšeg osuđenika, koji je bio na radu u Elixir Zorka tokom služenja kazne u KPZ u Šapcu. Kako kaže za Danas, imao je tada zdravstvene probleme, a u zatvoru je bio od 27. oktobra prošle godine do 5. janura ove godine.
– Posle otprilike 14 dana po dolasku u zatvor, prvi put su me stavili u tu „brigadu“, kako zovu grupu zatvorenika koje šalju na rad van Zavoda. Išli smo redovno u Javno-komunalno preduzeće „Stari grad“ i u fabriku Elixir Zorka. U tu kompaniju smo bili upućivani na rad utorkom, četvrtkom i subotom, u trajanju od šest radnih sati, a u pitanju je bio proizvodni pogon gde se prave mineralna đubriva i kiseline. Posle povratka iz Elixir Zorke išla mi je krv na nos, imao sam crvenilo i osip po rukama. Takođe, još mi je kristalno u sećanju to padanje prašine sa kape na vrat, pa kada se počešem sve mi pocrveni, valjda kiselina nagriza. Nikoga to nije interesovalo, jednostavno moraš da ideš da radiš, prinuđen si da ćutiš – počinje svoju priču Despotović za Danas.
On tvrdi da svi osuđenici, prilikom prvog dolaska u Elixir, moraju da potpišu „neki papir“, ali da nije siguran o čemu je tačno reč.
Proizvodne trake iznad naših glava
– U tom proizvodnom pogonu postoje trake koje se pokreću iznad naših glava i vuku đubrivo, a sva ta sitna prašina, pada dole po nama. Ta materija se taloži po pogonu, a naš posao je bio da je skupljamo lopatama i stavljamo u kolica. Onda smo to gurali na drugu stranu, istovarali, vraćali se i sve tako u krug – opisuje sagovornik Danasa.
Navodi da su preko lica, od zaštitne opreme, imali „obične“ maske.
– To su maske koje su se koristile i tokom korone. Bukvalno smo se gušili u toj prašini, jedva smo disali od nje. U ustima mi se to zadrži i po tri, četiri dana, ne mogu ni da iskašljem, zalepi se za gralo – objašnjava on.
Ono što se dešavalo sa osuđenicima, kaže Despotović, nikoga od nadležnih nije interesovalo.
– Jednostavno moraš da ideš tamo da radiš, prinuđen si, ćutiš i trpiš – kaže sagovornik Danasa.
Upravo na taj rad šabačkih zatvorenika odnosilo se i poslaničko pitanje na zasedanju Narodne skupštine Srbije u utorak. Poslanica Ivana Parlić obratila se ministrki pravde Maji Popović, tražeći da javnost bude upoznata sa izveštajem u kakvom se zdravstvenom stanju nalazi 19 zatvorenika.
– Zahtevam imena članova stručnog tima koji je procenio da bi ovi mladi ljudi, takođe nečiji sinovi, trebalo da rade sa opasnim otrovom, kancerogenim otpadom – rekla je Parlić.
Navela je da je Elixir, pre angažovanja zatvorenika, koristio usluge specijalizovane firme sa posebnom opremom za rad sa opasnim materijama, ali je rukovodstvo te kompanije zbog smanjenja troškova sklopilo ugovor sa šabačkim zatvorom, čiji je upravnik Dušan Đukić.
Uprava za izvršenje krivičnih sankcija: Osuđene osobe su pregledane
Uprava za izvršenje krivičnih sankcija demantovala je navode poslanice Ivane Parlić da zatvorenici u KPZ Šabac „skupljaju kancerogeni otpad“, tvrdeći da su osuđene osobe pregledane u sredu popodne u Opštoj bolnici u Šapcu, gde lekari „nisu ustanovili nikakve povrede“.
Bez obzira na to, još jedan bivši osuđenik, koji je kaznu služio u KPZ u Šapcu, Željko Radić (25) iz Lešnice kod Loznice, potvrđuje reči našeg sagovornika Despotovića i kaže da osuđenici imaju tegobe i da pate, ali da o tome ne smeju da govore da ne bi trpeli posledice. Kako navodi, on je u tom zatvoru bio od 3. otobra do 30. decembra prošle godine.
Budući da je osoba sa invaliditetom i da od 12. godine prima zbog toga terapiju, kaže da mu je rad u Elixiru pogoršao zdravstveno stanje.
– Rekao sam medicinskoj sestri u KPZ da imam gušenja, da mi ide krv na nos, kao i da imam problema sa kožom. Takvo stanje je trajalo sva tri meseca, a odlazio sam na rad u Elixir. Tamo sam radio u prostiru gde je bilo prašine i đubriva koje je ispalo sa rotacione trake – navodi Radić.
Kaže da je odgovor medicinske sestre bio da „ona nije ta koja odlučuje ko će ići u Elixir, već šefovi“.
– Bio je jedan dečko 2001. godiše koji je povraćao krv. Jedno vreme posle toga nisu ga vodili u Elixir, međutim, pošto nije bilo dovoljno ljudi, ponovo su ga angažovali iako je izvadio lekarsko uverenje da mu takav rad smeta. Rekao mi je da planira porodicu i decu i strašno se bojao da će sve to da se odrazi na njegovo zdravstveno stanje. Ali, u KPZ su insistirali da ide – ističe naš sagovornik.
Radić objašnajva da se dešavalo da, kada nema dovojno ljudi, u Elixir povedu i one koji su bili zaduženi za druge poslove u Zavodu.
– Jedan osuđenik je iz čista mira, na pauzi za doručak, počeo da povraća, mi smo se svi uznemirili. Posle tog slučaja, prebacili su ga na „ekonomiju“ u Zavodu. Drugom, starijem osuđeniku iz okoline Šapca, neću da imenujem jer su i dalje tamo, ispred pogona u Elixiru počeo je krvari na nos. Posle toga je morao ponovo da se vrati i čisti – kaže Radić.
Ističe da je prilikom dolaska u fabrički krug primećivo mrtve golubove, a crno vozilo „marica“, koja je bila parkirana ispred Elixira, bila je bela od prašine koja izlazi iz odžaka fabrike.
– Prvi put kada sam tamo otišao, bio sam uplašen jer sam video taj ogroman dim. Rekli su mi da se nalazimo u pogonu fabrike Elixir Zorka Đubriva. Dobijali smo radno odelo, cipele, rukavice. Prvo nisam hteo tamo da ulazim, ali nisam imao izbora – završava Radić.
Tegobe je, kaže, osećao i po izalasku iz KPZ, pa je potražio pomoć lekara.
Elixir Zorka: Osuđenici obavljaju isključivo lakše poslove
Sa druge strane, u kompaniji Elixir Zorka, na pitanje Danasa za komentar u vezi sa svim tvrdnjama naših sagovornika, odnosno da im je tokom rada u njihovom pogonu bilo ugroženo zdravlje, odgovaraju da štićenici KPZ Šabac, po ugovoru koji postoji između Elixir Grupe, kojoj pripada i Elixir Zorka – Mineralna Đubriva iz Šapca, obavljaju isključivo lakše poslove na čišćenju pogonskih i magacinskih prostorija za mineralna đubriva ili fabričkog kruga Zorke, u skladu sa ugovorom i uz nadzor stručnog lica.
– Nikada nije došlo ni do jednog incidenta na radu, niti se iko od štićenika ikada požalio na bilo kakve zdravstvene tegobe, niti na povrede i teška zdravstrvena stanja, što se može proveriti i u KPZ Šabac. Štićenici KPZ obavljaju isključivo lakše poslove na čišćenju pogonskih i magacinskih prostorija za mineralna đubriva ili fabričkog kruga Zorke, u skladu sa ugovorom i uz nadzor stručnog lica. U skladu sa tim poslovima nikada nisu i ne mogu doći u dodir sa materijama opasnim po zdravlje – navode u Elixiru.
Kažu da u skladu sa procedurom, po dolasku u Zorku, štićenici KPZ zadužuju i koriste propisanu zaštitnu opremu i prolaze obuku o bezbednosti i zdravlju na radu, o čemu postoji uredna pisana dokumentacija.
– U skladu sa procedurom, sva angažovana lica, prolaze obuke o bezbednosti i zdravlju na radu. Jedini dokument koji potpisuju je list o zaduženju lične zaštitne opreme i izjava da su prošli obuku za bezbedan rad, što je zakonska obaveza za sva lica koja obavljaju posao u krugu fabrike – navode u toj kompaniji.
Izvor i foto: Danas.rs
