To što ćemo u noći 30. oktobra pomeriti časovnike na jedan sat unazad narednih dana može da izazove malu konfuziju u našem organizmu. Kako san utiče na naše fizičko i mentalno zdravlje i koliko će nam biti potrebno da se prilagodimo na ovaj prelazak objašnjava profesor dr Dragan Hrnčić, fiziolog sa Medicinskog fakulteta u Beogradu.
U noći pred nama preći ćemo na zimsko računanje vremena, odnosno vraćamo se na naše staro vreme, koje smo imali pre nego što je 27. marta 1983. godine, na osnovu odluke vlade tadašnje SFRJ uvedena praksa prolećnog prelaska na letnje računanje vremena.
Prelazak sa letnjeg na zimsko računanje vremena je po naš organizam nešto blaža varijanta te tranzicije u odnosu na onu koju imamo u proleće, navodi dr Hrnčić.
„Zimsko računanje vremena je ono, što kažu prirodno računanje vremena, odnosno ono koje je usaglašeno sa astronomskim časovnicima i zapravo, sunčevi časovnici, kojih ima ponegde u gradu, podne pokazuju isključivo kada smo na zimskom računanju vremena“, ističe profesor.
Duže spavamo, ali dan kraće traje
Zimsko računanje vremena nam daje taj sat sna ujutru, ali nam zapravo skraćuje dan, a prirodan tok kako idemo ka zimskim mesecima, ovim pomeranjem sata mi taj prelaz dosta ubrzavamo i skraćujemo dan, a produžavamo noć.
„Zato ovo vraćanje na zimsko računanje vremena daje efekat skraćenja dana i skraćenja naše izloženosti dnevnom svetlu, a svetlost je ono što određuje naše biološke ritmove koji moraju biti usklađeni sa ciklusom svetlosti i tame, odnosno smene dana i noći koju diktira Sunce“, naglašava profesor.
Mada ta promena od jednog sata ne deluje kao nešto dramatično, ali ćemo sigurno već u nedelju i ponedeljak osetiti da ne stižemo da obavimo sve redovne aktivnosti i da će nam nedostajati taj jedan sat, što dovodi do konfuzije, ali i do dodatnih promena u organizmu praćenih pojavom glavobolje, varijacija u krvnom pritisku, razdražljivosti.
„Zapravo, kako ulazimo u ove zimske dane, bez obzira na lepo vreme, mi zapravo tonemo u nešto što zovemo zimska depresija i taj nedostatak svetlosti je nešto što će nam biti glavni problem“, naglašava dr Hrnčić.
U svakom slučaju, prilagođavanje na zimsko računanje vremena će mnogo kraće trajati, osim kod hroničnih bolesnika kojima će trebati možda i sedam dana da se prilagode, u zavisnosti od toga koliko imaju izražene tegobe, naročito meteoropate.
Kako da uskladimo biološki i društveni časovnik
Problem je što naš biološki časovnik moramo da uskladimo i sa društvenim koji diktira dnevni ritam obaveza, zato je savet da što više šetamo tokom dana kako bismo što više bili izloženi sunčevom svetlu, da povećamo higijenu spavanja i da ishranu uskladimo sa godišnjim dobom, napominje gost Jutarnjeg programa.
Preporuke lekara koji se bave proučavanjem spavanja kažu da nam je potrebno od šest do osam sati sna za odrasle osobe. Ta količina spavanja koja je minimalno-optimalno potrebna za dnevno funkcionisanje organizma varira i od starosti.
„U tom smislu, deci je potrebno nešto više sna jer ona rastu i razvijaju se tokom spavanja, pre svega zbog lučenja hormona rasta koji se luči noću“, napominje dr Hrnčić.
Najviše problema sa poremećajem sna imaju ljudi koji rade po smenama, pre svega oni koji rade treću smenu, ali u svakom slučaju, ovo pomeranje časovnika za jedan sat unazad izaziva mnogo manje problema od prolećnog prelaska na letnje računanje, zaključuje prof. dr Dragan Hrnčić na kraju gostovanja u Jutarnjem programu RTS-a.
Izvor/ radioteleviizijasrbije/RTS
Foto/printscreen/rts
