Ovih dana suočeni smo sa nesnosnim gužvama na šalterima, jer je počelo ažuriranje podataka i obnova statusa poljoprivrednih gazdinstava u elektronskom registru, što je naredni korak za korišćenje sistema eAgrar.
Poljoprivrednici su besni i nervozni, gužve su nesnosne, a da obnove status poljoprivrednih gazdinstava u elektronskom registru, kažu, u ovakvim uslovima moraju odvojiti čak i do tri radna dana, što je za jednog poljoprivrednika u vreme radova mnogo. Srđan Mitrašinović, ispred Koalicije Moramo, skrenuo je pažnju na ove probleme, kao i na to da Ministarstvo ima mnogo važnije stvari za koje mora da se pobrine.
Ko je glavni krivac za trenutnu situaciju sa eAgrarom?
-Bez dileme krivicu snosi donosioc ovakve odluke. Pompezne najave, nerealni rokovi, potpuno nerealna procena realnog stanja na terenu i mogućnosti da se ovakav proces realizuje ekspresno. To je izazvalo velike gužve i stvorilo probleme.
Najavljeno je da se uvodi eAgrar, pozvani ljudi da preuzmu svoje ID brojeve i izvrše instalaciju, a ukoliko im je potrebna pomoć da se obrate stručnim službama ili pozovu broj kol centra. Dogodilo se da je gotovo svima potrebna pomoć, stvorile su se gužve, server je često bagovao, ljudima u stručnim službama postala je radna čak i nedelja. Poljoprivrednici nisu u ataru, ne bave se setvom, ljudi u službama rade bez odmora, tehnika pravi probleme, sve to zajedno proizvodi lošu atmosferu i nove probleme. To je realna slika situacije. Prosek godina nosioca poljoprivrednog gazdinstva u Srbiji je više od 62 godine, mnogi od tih ljudi ne koriste pametne telefone, ne koriste mejlove, prosto ljudi nisu imali potrebu za tim i nemaju potrebna znanja, a da bi ih stekli potrebno je vreme.
Da li smatrate da će se sa korišćenjem eAgrara pomoći i olakšati poljoprivrednicima?
-Sam koncept e-Agrara je dobar i to nije upitno. Da poljoprivrednici imaju sve potrebno na jednom mestu, izbegnu šaltere, smanje papirologiju, objedinjavanje svih ustanova dobra je ideja. Problem je što je u svemu ovome što se proces sprovodi loše, ne uvažava se realno stanje na terenu. Nemamo potreban nivo tehničko-tehnološke pismenosti, nemamo potrebnu tehniku na gazdinstvima, kako bez toga možete dalje, prvo se to moralo rešiti. Šta će se dogoditi kada ljudima otvore mejlove, naloge i oni sutra budu morali sami da rade na svom nalogu? Veliki broj nosioca gazdinstva ne koriste smart uređaje, imate sela koja imaju probleme sa internetom, toliko je toga što predstavlja realne probleme da se ova ideja realizuje. To će proizvesti nove probleme, ljudi koji se ne snađu i u rokovima odrade potrebne radnje u aplikaciji verovatno neće ostvariti pravo na subvencije. Dakle, aplikacija je odlična ideja, ali pristup njenoj implementaciji mora da uzme u obzir realno stanje naših sela i prilagodi se tome, samo tada će biti od koristi, ovako bojim se samo će dodatno zakomplikovati život brojnim poljoprivrednicima.
Šta je rešenje, ako ono uopšte postoji?
-Rešenje je u postepenom sistemu uvođenja ovog sistema. Odlično je to što je resorno ministarstvo priznalo da se 60% podataka bespotrebno predavalo po nekoliko puta, da nije bilo potrebno da se to sve predaje na četiri šaltera, shvatili su to posle deset godina i priznali. Da se ovo ne pretvori u sličan proces neophodno je ljude upoznati sa svim segmentima aplikacije i obučiti ih kako da je koriste. Stručno lice u svako selo, baš onako kako je nekada bilo. To bi sigurno pomoglo, mnogi poljoprivrednici osposobili bi se brzo da sami rade u aplikaciji, delu bi oni ispunili, rasteretilo bi to i rad stručnih službi.
Šta je ono sa čim Ministarstvo trenutno treba da se pozabavi?
-Ministarstvo treba da radi svoj posao i stvori ambijent u kome naše selo može da bude konkurentno, da ljudi mogu od svog rada da žive. Neophodno je da se konačno sistemski reši pitanje problema sa kojim se suočavaju proizvođači mleka. Naši poljoprivrednici plaćaju najskuplje gorivo u Evropi, a imaju najniže subvencije. Pariteti poljoprivrednih proizvoda i inputa za poljoprivrednu proizvodnju godinama unazad razlog su pražnjenja naših sela. To su samo neke od tema kojima ministarstvo treba da se bavi.
Tužna i poražavajuća činjenica je da u Srbiji dva ministarstva i čak 35 različitih institucija vode brigu o selu, a da svako četvrto selo nestaje tačnije 1200 sela se gasi. U proteklih deset godina broj gazdinstva smanjio se za 10%, prosečna starost nosioca gazdinstva porasla je za dve godine, a tek svaki petnaesti nosilac je mlađi od četrdeset godina. Sve to je slika rada nadležnih i u isto vreme prostor na kome po hitno treba da počnu da rade.
M. J.
