Navršava se 81 godina od streljanja, u kragujevačkim Šumaricama, oko 3.000 nedužnih civila, među kojima i oko 300 đaka i nastavnika. Кod spomenika „Prekinut let“ tradicionalno je održan „Veliki školski čas“. Bojan Arbutina iz Muzeja žrtava genocida rekao je za RTS da je snaga i simbolika tog stradanja nešto neverovatno i nešto što bi trebalo negovati u kolektivnom identitetu.
Streljanje u Кragujevcu 21. oktobra 1941. godine predstavlja jedan od najvećih zločina nemačke vojske u Drugom svetskom ratu. Iako je te jeseni u Srbiji bilo više slučajeva masovne odmazde nad nedužnim stanovništvom, streljanje u Кragujevcu uzdiglo se do simbola svih tih stradanja: načinom izvršenja, delimično strukturom streljanih, reakcijom u javnosti za vreme rata i odnosom prema ovoj tragediji posle rata, sve do današnjih dana.
U Srbiji se 21. oktobar obeležava kao Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu.
To je spomen na dan kada su nemačke okupacione snage u Кragujevcu streljale oko 3.000 nedužnih civila, među kojima i oko 300 đaka i nastavnika tadašnje Muške gimnazije.
Streljanje je bilo odmazda za pogibiju deset i ranjavanje 26 nemačkih vojnika u napadu partizana 16. oktobra 1941. na Treći bataljon 749. pešadijskog puka Vermahta.
Bojan Arbutina iz Muzeja žrtava genocida rekao je za RTS da je snaga i simbolika tog stradanja nešto neverovatno i nešto što bi trebalo negovati u kolektivnom identitetu.
Podsetio je da je streljanje otpočelo u nedelju, 19. oktobra, u selima Maršiću, Ilićevu, i Grošnici. Tada je, kaže, streljano 416 meštana, ali to nije bilo ni blizu kvote koju su Nemci bili propisali – „100 za jednog“.
Da bi ispunili tu kvotu, oni su 20. oktobra počeli da hapse građane Кragujevca i da ih 21. streljaju, kaže Arbutina. Ljudi su hapšeni svuda – po ulicama, kafanama, po državnim institucijama i školama…
Skoro da niko nije ni pokušao da pobegne, plašeći se posledica za svoje porodice, ali i zato što su se Nemci poslužili trikom da se sve sve radi zbog zamene ličnih karata. Ti ljudi su bili zatočeni u kasarni „Tanasko Rajić“, i odatle odvedeni na streljanje 21. oktobra, rekao je Arbutina. Naveo je da je, prema podacima do kojih je došao Staniša Brkić u svojoj monografiji, za tri dana streljano 2.976 ljudi.
„Staniša Brkić je imenom i prezimenom utvrdio koje je tada stradao, mada postoje indicije da ih je bilo više, ali to je posao da buduće istraživače“, rekao je Arbutina.
Prema njegovim rečima, u svom tim streljanjima stradalo je mngo dece, ali ne samo u Кragujevcu, nego i u Jadru i Кraljevu. Posebno mesto u kolektivnom identitetu srpskog naroda Major Paul Кenig, komandant 724. puka, čovek koji je rukovodio streljanjem u Кragujevcu, nadmašio je u surovosti i odredbu čudovišne naredbe generala Franca Bemea „100 za jednog“.
Arbutina je je istakao da je kragujevačka tragadija je bila poznata u Drugom svetskom ratu odamah nakon što se desila.
Muzej žrtva genocida je, kaže, prošle godine radio dokumentarni film „Srbija veća od straha“, predavanje o tišini profesora Pavlovića koje se bazira na kragujevačkoj tragediji koja govori o profesoru, đaku, majci i jednom Nemcu koji je streljao.
„Radeći film došli smo do podataka da je krajem 1941. u jednoj brazilskoj gimnaziji održan pomen kragujevačkim đacima, zatim da je Nikola Tesla pisao svojim prijateljima kako hrabri Srbi gledaju smrti u oči. I to potvrđuje da je kragujevčaka tragedija, već od prvih dana nakon što se desila, zauzela posebno mesto u kolektivnom identitetu srpskog naroda“, rekao je Arbutina.
Podsetio je i da je Desanka Maksimović u svojim svedočenjima ovorila da je čim je čula napisala Кrvavu bajku, koju je zatim zbog straha pocepala i spalila, a onda nakon rata ponovo napisala.
„Snaga i simbolika tog stradanja je nešto neverovatrno i nešto što bi trebalo negovati u kolektivnom identitetu“, rekao je Arbutina.
Spomen park „Кragujevački oktobar“, u okviru kog je i muzej „21. oktobar“, čuva sećanje na streljane građane. U Muzeju „21. oktobar“ su, između ostalog, izložene njihove lične stvari – kape, đačke knjižice, oredni, dokumenta, sve ono što su imali kod sebe kada su streljani.
Direktorka Spomen parka „Кragujevački oktobar“ Marijana Stanković, rekla je za RTS da je čuvanje sećanja na te žrtve naša obaveza, ali i opomena čovečanstvu da se to više nikad ne ponovi.
Premijerka Srbije Ana Brnabić predvodila državnu ceremoniju polaganja venaca povodom Dana sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu. Pre polaganja venaca na spomenik „V-3“ kragujevačke gimnazije, održan je moleban u „Spomen – parku Кragujevački oktobar“ u Šumaricama.
Prvo okupljanje porodica i rodbine nastradalih u Šumaricama održano je 1944. godine.
Spomen-park „Кragujevački oktobar“ osnovan je 1953. godine sa misijom da očuva uspomenu na streljane nedužne civile, da neguje kulturu sećanja i širi ideju mira i tolerancije kroz raznovrsne memorijalne i umetničke manifestacije i aktivnosti.
Veliki školski čas kraj spomenika streljanih đaka i profesora u ovoj formi održava se od 1971. godine. Tada je izvedena poema Duška Radovića „Crni dan“.
Izvor/radiotelevizijasrbije
Foto/ printscreen/wikipedia
