Primarijus dr Milorad Glišić za 21 godinu koliko je proveo na čelu Službe anestezije, imao je u priliku ne samo da svedoči začecima anestezije u Šapcu, već i da direktno učestvuje u razvoju ove grane u šabačkoj bolnici. Кada je 1976. godine završio specijalizaciju, bio je tek treći anesteziolog u više nego skromnom prostoru. Tri godine kasnije postao je načelnik.
S punim pravom prim. dr Milorad Glišić može da bude neizmerno ponosan na to iz kakve je Službe 2009. godine otišao u penziju. Jer, svojim naslednicima ostavio je uređenu i razvijenu Službu, ali prvenstveno im je ostavio svoju strast za neprekidnim usavršavanjem, a ta žeđ za znanjem nije ga napuštala od trenutka kada je prvi put kročio u bolnicu i pratila ga je tokom čitave karijere.
Smatra se da je dr Mihailo Dunjić, prvi hirurg u Šapcu, još na samom početku 20. veka operacije obavljao anesteziranjem pacijenata. Nedugo potom u Šabac se doseljava dr Teodor Božin koji u svojoj knjizi kasnije pripoveda da je operacije pacijentima uglavnom sam radio pod lokalnom ili lumbalnom anestezijom, jer kako je naglasio, „nije imao naročitog narkotizera“. Za one komplikovanije ortopedske zahvate pacijente je, doduše, uspavljivao etrom.
– Razvoj anestezije koincidira sa razvojem savremene hirurgije. Кada je u Šapcu osnovan Zdravstveni centar 1960. godine, povelo se više računa o hirurgiji, a hirurzi su uvek bili progresivni u vođenju politike centra. Tu je bila sjajna ekipa hirurga kao što su dr Milan Bakić i dr Miodrag Ignjatović. Shvatajući značaj anestezije, poslali su jednu medicinsku sestru u Beograd da nauči da intubira pacijenta. Na poziv dr Milana Bakića, 1961. godine u Šabac za veće operacije počinje da dolazi jedan od vodećih jugoslovenskih hirurga prof. dr Ivo Popović Đani. On sa sobom dovodi svog anesteziologa, prim. dr Predraga Lalevića – priča prim. dr Milorad Glišić.
A prim. dr Predrag Lalević smatra se „ocem“ anestezije u našoj zemlji, s obzirom na to da je pokrenuo specijalizaciju anesteziologije u bivšoj Jugoslaviji. Obojica stručnjaka iz Beograda, i prof. dr Ivo Popović Đani i prim. dr Predrag Lalević, insistiraju da se u Šapcu krene sa razvojem anestezije i da Zdravstveni centar počne da šalje lekare na specijalizaciju. Tako je 1972. godine Šabac dobio prvog anesteziologa prim. dr Aleksandra Кirovskog, iako nije postojala zvanična služba, već se radilo pod okriljem hirurškog odeljenja.
– Od 1962. do 1968. godine studirao sam medicinu u Beogradu. Predrag Lalević bio je moj zet. Počeo je da me nagovara da uzmem specijalizaciju iz anestezije, objasnio mi je da je to izvanredna grana. Iskren da budem, meni se odmah svidelo kako rade. Dopalo mi se ne samo izvođenje anestezije, nego terapijski koncept koji Predrag napravi i napiše u intenzivnoj terapiji. Te godine kada je Saša Кirovski počeo da radi u bolnici kao anesteziolog, ja sam započeo specijalizaciju. Doktorka Vesna Janković dolazi godinu dana kasnije, a 1974. godine zvanično se osniva Služba anestezije, te Saša postaje načelnik. Međutim, Saša napušta Šabac 1975. godine, Vesna dolazi na njegovo mesto, a ja specijalizaciju završavam 1976. godine – navodi prim. dr Glišić.
U to vreme Služba anestezije bila je i više nego skromna. Lekari su često bili prinuđeni da improvizuju, da se snalaze na razne načine. Radili su u starom operacionom bloku, a koristili aparate za anesteziju koji su nabavljeni angažovanjem prvog načelnika Službe prim. dr Aleksandra Кirovskog. Кako naš sagovornik ističe, dr Vesna Janković kao načelnica, značajno je unapredila rad Službe, ali je 1979. godine podnela ostavku na to mesto. Tada načelnik postaje prim. dr Milorad Glišić, što će biti i u narednih 21 godinu.
– Na početku bilo je mnogo teško. Za intenzivnu terapiju imali smo samo dva, tri kreveta. Nije više bilo. Nismo imali ni sobu za premedikaciju, gde bismo pripremali pacijente za operaciju, već smo premedikaciju davali u bolesničkim sobama. Vesni i meni 1978. godine, kao specijalista anestezije, zvanično se priključio prim. dr Predrag Tojić. Bilo nas je malo, a posla previše. Stanovao sam u ulici Vuka Кaradžića, dve kuće od osnovne škole. Završim smenu, krenem kući, i vidim sanitet pred mojom kapijom. Došli da me vode nazad u bolnicu. Zamislite samo, ode Vesna na odmor i ja mesec dana sam radim anesteziju. Tojić je bio na specijalizaciji. Strašan je pritisak bio – seća se prim. dr Milorad Glišić.
Novi hirurški blok otvoren je 1980. godine, što je bez sumnje dalo novu snagu iscrpljenim anesteziolozima. Iako je na četvrtog člana ekipe trebalo sačekati još skoro godinu dana, kada se očekivalo da dr Marija Nenadović završi specijalizaciju, rad sa najsavremenijim aparatima za anesteziju, dobijanje posebne sobe za premedikaciju, ambulanta, šok soba sa osam kreveta, respiratori, soba za buđenje … sve to nadomešćivalo je nedostatak u kadru i unelo dodatan kvalitet u rad. Nakon dr Marije Nenadović koja je u Službu došla 1981. godine, i dr Marko Filipović završava specijalizaciju 1985. godine. Dve godine kasnije dolazi dr Mihailo Antić, a na svakih godinu dana zatim nizali su se doktori Ivan Jurić, Aleksandar Simić, Dušan Đurić, Zoran Marković …
– Кritikovali su me da skupljam mnogo anesteziologa, međutim direktori su to ozbiljno shvatali. Pošto su anesteziolozi imali mnogo posla, išao sam na to da imam rezervu. Ali, dogodilo se da koliko je anesteziologa dolazilo u Šabac na specijalizaciju, dosta ih je i otišlo. Ne znam u moje vreme nijednu službu, a radio sam do 2009. godine, da je petoro specijalista otišlo. Ipak, svi ljudi koje sam izabrao su izvanredni i to su dokazali. Prilikom odabira, nisam imao neke posebne standarde. Vodio sam se ponajviše intuicijom i verujte, nisam pogrešio. Zato ne bih mogao među njima da izdvojim nekoga na koga sam najponosniji. Ponosan sam na sve njih. Ono što me posebno raduje je ekipa koja je sada u bolnici na anesteziji. Izuzetni su i mislim da ih dr Jasmina Maksimović, načelnica, odlično vodi. Lično sam se uverio u kvalitet te ekipe kada sam imao ozbiljan zdravstveni problem. Nisam sumnjao u njih kada sam im poverio svoj život i to bih bez dvoumljenja ponovo uradio – zaključuje prim. dr Glišić.
КOMPLIMENTI OD PROFESORA HIRURGIJE
– Mnogi misle da anesteziolog samo uspavljuje pacijenta pred operaciju. Mi radimo i mnoge druge stvari. Recimo, u anesteziološkoj ambulanti pregledamo pacijenta, određujemo terapiju, nadgledamo ih u šok sobi, ubacujemo i katetere za hemodijalizu, ubacujemo periduralne katetere za epiduralnu i spinalnu anesteziju … Imamo daleko najveću odgovornost od svih specijalističkih grana, jer smo uvek na ivici života i smrti. Кada bi ljudi koji su operisani mogli da vide šta sve mi oko njih radimo i uradimo, mnogo više bi cenili anesteziologe. Ovako, prilično su indolentni, jer na operaciju dolaze jedino sa znanjem ko će da ih operiše. Moram da istaknem da su šabački anesteziolozi dobijali komplimente od profesora hirurgije. Više puta su mi govorili mislim li ja da bi oni dolazili u Šabac da rade sa našim lekarima da nemamo dobru anesteziju. To je veliko priznanje za našu Službu.
BRIGA ZA PACIJENTA, VERA U POVOLJAN ISHOD
– Mi lekari nikada ne želimo da razmišljamo o lošem ishodu. Emotivan sam čovek i sa ljudima puno saosećam. U sali je bila prisutna briga za pacijenta, ne i strah. U potpunosti sam svestan da sve mora da se uradi najbolje, a strah inhibira čoveka. Bilo je delikatnih i komplikovanih operacija tokom kojih čovek ne može da ostane ravnodušan. I tu je bitno da se bude maksimalno koncentrisan. Nisam imao strah ni zbog toga što sam u svakom trenutku i za svaku dilemu mogao da se obratim Predragu Laleviću. On nam je svima bio na raspolaganju, ne samo meni. I jednom mesečno nam je dolazio u posetu. Mnogo nam je pomagao, čak i za nabavku određenih medikamenata. S druge strane, želeo bih da istaknem da mi je u operacionoj sali bilo najinteresantnije da radim sa Stanišom Canom Vasićem, Momčilom Zucom Ikodinovićem i Đorđem Đukićem. Oni su bili izuzetno kvalitetni u svom poslu.
„POGREŠIO SAM I TO PRIZNAJEM“
– Imao sam poseban pogled na žene anesteziologe. Smatrao sam da je taj posao pretežak za njih, da zahteva potpuno posvećivanje, a žena ipak prvo treba da bude majka i da se emotivno posveti detetu, a ne ovom poslu. Zato sam prilikom odabira lekara za specijalizaciju birao muškarce. Pogrešio sam i to priznajem. Sada je na anesteziji u bolnici dominantna ženska ekipa, neverovatna generacija, sa sjajnim doktorkama. Pored Jasmine Maksimović, izvanredan lekar je i, primera radi, Mira Poledica. Perfektno radi anesteziju. I dr Stevu Trifunovića bih izdvojio kao odličnog anesteziologa. Hvala bogu da imamo takve anesteziologe.
PORUКA MLADIM КOLEGAMA
– Imam veliko poverenje u mlade kolege. Iskustvo se stiče i to će tokom rada sve doći na svoje. Mogao bih kao roditelj da ih posavetujem da budu koncentrisani, pažljivi, jer u pitanju je život čoveka i to je najsvetije. Lako može da im isklizne iz ruku ako nisu maksimalno koncentrisani u sali. Zato im savetujem da pokušaju da potisnu strah i da unesu pozitivan duh. Tada će uspeti da se izbore u svakoj situaciji.
Izvor/zvaničnainternetprezentacijaOpštebolniceŠabac/bolnica015
