Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave praznik Cveti, uspomenu na svečani ulazak Isusa Hrista u Jerusalim, poslednju nedelju pred početak njegovih stradanja, smrt i Vaskrsenje.
Cveti su pokretni hrišćanski praznik, koji obeležava Isusov svečani ulazak u Jerusalim. Bogata narodna tradicija nalaže da na ovaj dan treba da se ispoštuju pojedini pobičaji.
Praznik Cveti se uvek praznuje u nedelju, nakon Lazareve subote. Hrišćani se na ovaj dan sećaju poslednjeg svečanog ulaska Isusa Hrista u Jerusalim i njegovu poslednju nedelju života. Ustanovljen je u Jerusalimu, krajem IV veka i od tada se obeležava.
Nedelja koja prethodi ovom prazniku se naziva Cvetna, što ukazuje da je u toj nedelji kod naroda cveće imalo bitnu ulogu, kao i rast biljaka, tj. početak bujanja čitave prirode.
U Jevanđelju je zabeleženo kako je Isus jašući na magarcu ušao kroz kapije grada, gde mu je narod pod noge bacao cveće i listove palme. Kako na našim prostorima palma ne uspeva, naš narod do danas u crkvu nosi grančice lokalnog drveća poput vrbe ili šimšira.
Najmirišljaviji običaji
Običaj koji se do danas zadržao o obeležava se uoči praznika Cveti je da devojke i deca odlaze u polja i beru cveće. U zavisnosti od želja, beru se različiti cvetovi. Ako devojka želi da bude lepa ubraće margaretu, za napredak vrbine grančice, dren za zdravlje, a ljubičice i ruže, predstavljaju privlačnost i lepotu.
Ubrano cveće, ne bi trebalo da se unosi u kuću. Već bi trebalo da stoji u dvorištu u posudi sa vodom tokom noći. Ovom vodom se ukućani rano ujutru umivaju da bi bili zdravi i lepi tokom cele godine.
Prema narodnom verovanju, ko porani i prvi ubere cvet ima pravo na jednu želju koja će mu se ostvariti. Običaj koji se u nekim delovim Srbije održao do danas, nalaže da momak ubere cveće i napravi buket koji nosi devojci na dar. U zavisnosti toga kojih cvetova ima najviše u njegovom buketu, devojci otkriva kakva osećanja gaji prema njoj.
Prema narodnim običajima Šumadije, postoji varijacija ovog običaja kada se momci i devojke okupljaju se u parkovima darujući jedni drugima cveće, gde svaki cvet ima neko posebno značenje. Na okupljanjima se šale i smeju, ali se ne igra i ne peva jer jo uvek traje post.
Međutim, na istoku Srbije, je običaj da se na praznik Cveti zapeva. Na taj dan se okupljaju mladići i devojke po raskrsnicama ili kod crkve gde lože vatru i igraju i pevaju dok ne počne služba u crkvi.
Pre sunca na Cveti, se u boljevačkom kraju pale krpe i bunjišta da bi se oterale zmije.
U Hercegovini, praktikuju odlazak u crkvu od rane zore, dok u Popovom polju ujutru beru mlečiku i njom kite štale i torove.
Narod je vekovima na ovaj praznik poštovao još jedno pravilo – izbegavali su da sada provće da im ne bi samo cvetalo. Sa druge strane, prema narodnoj tradiciji, bilo je poželjno da devojke na ovaj dan seju lan.
Rasprostranjeno verovanje je da tokom ovog praznika treba posećivati prijatelje i pričestiti se ukoliko to niste uradili na Todorovu subotu.
Prema narodnoj tradiciji, od praznika Cveti do Duhova, cveće se ne bere.
Izvor: National geographic/šabacuživo
Foto: Vikipedija
