Srpska pravoslavna crkva i vernici danas praznuju Blagovesti. Tog dana se Hrišćani podsećaju dolaska Arhangela Gavrila koji je Bogorodici javio blagu vest da će začeti od Duha Svetoga i da će roditi Sina Božijeg, Mesiju i Spasitelja.
Apostol Luka zapisao je reči koje je Bogorodica izgovorila u susretu sa Arhangelom: „Evo sluškinje Gospodnje, neka mi bude po reči tvojoj“ Besede na ovaj praznik srećemo još u IV veku. Ikona kojom se predstavlja ovaj događaj prikazuje Bogorodicu Mariju kako sedi na prestolu i čita knjigu (Sveto Pismo), a Anđeo blagovesnik stoji, držeći u ruci krin, i iskazuje svoje poslanstvo rečima: „Raduj se blagodatna…“
Na ikonostasu se ikona nalazi na Carskim Dverima, i to tako da je na jednom krilu dveri Bogorodica, a na drugom Arhanđel Gavrilo. Ponekad, naročito među Slovenima, Arhanđel se kao nebeski knez slika u carskom odelu. Među najlepšim predstavama Blagovesti u vizantijskoj, pa i svetskoj umetnosti smatraju se one iz manastira Kurbinovo i Mileševa.Blagovesti mogu da padnu na Vaskrs, i na Veliki petak. I u jednom i u drugom slučaju ne izostavlja se služba ovog praznika, a služi se Liturgija Sv. Jovana Zlatoustog.
Dok Blagovesti ne prođu, ljudi se još uvek boje zime. Vreme oko Blagovesti, naročito kad počne da pada sneg ili susnežica, zove se babini kozlići, babinijarci, babini pozajmenici ili babini ukodi. Narod slavi Blagovesti kao veliki praznik, pa se može čuti uverenje da je toliko veliki praznik da na taj dan ni ptice u šumi ne savijaju gnezdo. Svetkuju ga najviše žene zbog poroda. Nerotkinje odlaze u crkve i manastire, gde su ikone posvećene Blagovestima i mole se svetoj Bogorodici.Rašireno je verovanje da se na ovaj dan treba umiti u potoku ili reci.
Foto: printscreen/youtube-tvsabac
