Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Detinjce, jedan od najvažnijih praznika tokom Božićnog posta. Detinjci su praznik koji se slavi treću nedelju pre Božića.
Nekoliko dana pre ovog praznika, roditelji opominju svoju decu da će ih vezati, ukoliko ona ne pripreme „otkup“. Vrednija deca se zatim potrude da u danima koji slede pripreme sitne poklone (jabuke, bombone, čokolade), pomoću kojih će odraslima „platiti otkup“ na praznični dan. Rano ujutru na Detinjce, odrasli vežu decu, obično kaišem, gajtanom ili kanapom.
Dešava se i da se deca probude vezana, ali i da preduhitre svoje roditelje i sakriju se pre nego što ovi uđu u dečju sobu. Deci se vezuju noge ili ruke, najčešće za stolicu na kojoj ona sede. Simbolično se vezuju čak i deca koja su još u kolevci, ali i odrasla „deca“ koja još nemaju svoju porodicu. Nakon što se deca „otkupe“ poklonima, roditelji ih odvežu, a poklone po pravilu vrate deci nazad da se počaste.
U ovim pripremnim nedeljama pred Božić narodni običaji su, uglavnom, svuda isti. Najpre oci i majke, u treću nedelju pred Božić, koja se zove Detinjci, izjutra rano „vezuju“ svoju decu, negde čak i onu u kolevci, a deca im se „dreše“. Pošto je to uvek nedelja po Svetom Nikoli, to obično „Sveti Nikola ujutru donosi deci poklone“.
U drugu nedelju pred Božić, koja se zove Materice, očevi i deca „vezuju“ majke (matere), a one im se „dreše“. U nedelju pred sam Božić, koja se zove Oci, majke i deca „vezuju“ očeve, a oni im se „dreše“. Ovo uzajamno „drešenje“ je uzajamno činjenje poklona ljubavi, što stvara prazničnu, svečanu atmosferu u porodičnim hrišćanskim krugovima. Simbolika ovog uzajamnog „vezivanja“ i „drešenja“ dece i roditelja jasna je: pripremamo se za doček najradosnijeg praznika hrišćanskog – Božića.
Foto: Zelena učionica
Izvor: Crkva Batinac
