Pravoslavni vernici danas proslavljaju Vaskrs, najveći hrišćanski praznik i dan Hristovog vaskrsnuća. Tog dana je Isus Hristos vaskrsao iz mrtvih, pobedio smrt i svim ljudima, od Adama i Eve do poslednjeg čoveka na zemlji, darivao večni život.
Vaskrsenje se slavi tri dana, hrišćani se pozdravljaju sa: „Hristos vaskrese“, a odgovaraju „Vaistinu vaskrese“. Tako se pozdravlja do Spasovdana, četrdesetog dana od Vaskrsa. Veliki petak, Velika subota i Vaskrs, koji je uvek u nedelju, najznačajniji su dani u crkvenom kalendaru.
Za Vaskrs se vezuju i mnoga verovanja kao i običaju. Te se tako veruje da za Uskrs valja ustati rano ujutru, a ne otići na spavanje pre ponoći. Ukoliko bi se otišlo na spavanje pre ponoći, to bi značilo da će do narednog Uskrsa osoba da bude pospana i nesklona poslu. Jedno od verovanja kaže da se prvo valja omrsiti vaskršnjim jajetom, a decu valja po obrazima protrljati crvenim jajetom, kako bi bila zdrava i rumena.
U nekim krajevima Srbije uskršnje jaje treba zakopati u mravinjak, jer se veruje da to donosi sreću i napredak u domaćinstvu. Čuvarkuća se čuva i da bi se, ako počne grad, iznela pred kuću. Ona, veruje se, zaustavlja ovu elementarnu nepogodu.
Veruje se da su u sedmici od Uskrsa do Tomine nedelje vrata raja otvorena i da duše svih koji u tim danima umru idu pravo u raj.
