Spasovdan ili Vaznesenje Hristovo je hrišćanski praznik, koji se slavi u 40. dan nakon Vaskrsa.
Po hrišćanskom verovanju, vaskresenjem Gospod je pokazao da je jači od smrti i 40. dana od vaskrsenja njegovi su se učenici nalazili za trpezom.
Tog dana im se Hristos ponovo javio i rekao:
Idite po svemu svetu i propovedajte Jevanđelje svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se, biće spasen, a ko ne poveruje biće osuđen.
Manastir Rukumija, Manastir Sestroljin, Manastir Dobrovodica i Manastir Ravanica su posvećeni Spasovdanu. Nekim gradovima je to krsna slava, npr. Beograd, Banjaluka, Istočno Novo Sarajevo, Nevesinje, Čačak.
Narodna verovanja i običaji
Mnogi običaji o Spasovdanu sačuvani su još od predhrišćanskih vremena. Božanstvo Spas je imalo ulogu zaštite i spasenja, te mu se narod obraća molitvom:
Sveti Spase – spasi duše naše!
Spasovdan je bio mnogobožački dan praznovanja Glavnog četvrtka u godini. Gromovnik Perun, tukao je, po verovanju, gromovima i gradom useve, a božanstvo Spas je uz pomoć žitnog klasa u ruci, spasavalo useve od tuče.
Pre Spasovdana nije se pilo mleko od Nove godine. Na Spasovdan muškarci se ne briju, žene se ne umivaju i deca se ne kupaju. Ne spava se preko dana, da se ne bi dremalo preko godine.
Izvor Vikipedija
