Srpska pravoslavna crkva i pravoslavni vernici danas slave Đurđevdan, jednu od najvećih slava.
Đurđevdan se smatra za granicu između zime i leta, praznik vezan za zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih iz kuće, plodnost stoke i dobre useve. Za malo koji praznik kod Srba je vezano toliko običaja i verovanja. Većina starih običaja na Đurđevdan odnosila su se na zdravlje, plodnost, ljubav, sreću, venčanja.
Jedan od običaja za Đurđevdan jeste kićenje kapije cvetnim vencima. U nekim mestima u Srbiji običaj je da se na Đurđevdan odlazi u prirodu, pravi piknik sa jelom, pićem i muzikom, slavi se do podne, a stari obred jeste da se mladi opašu vrbovim prućem da budu napredni kao vrbe, kite zdravcem da budu zdravi kao zdravac, koprivom, da kopriva opeče bolest i selenom da im duša miriše kao selen.
Jedan od običaja jeste kupanje i umivanje đurđevdanskom vodom koja se priprema sa cvećem, smatralo se da umivanje u ovoj vodi simbolično privlači radost i zdravlje tokom cele godine. Još jedan simboličan običaj jeste branje biljke kukurek za koju se veruje da privlači blagostanje. Nekada se ova biljka stavljala na životinje, stoku, kako bi sve bilo napredno, a u moderno vreme se praktikuje presovanje u poslovnim knjigama, udžbenicima, pod tastaturom, odnosno ispod svakog predmeta koji pomaže u sticanju materijalnog bogatstva.
Pored svih zanimljivih starih rituala, na Đurđevdan je važno pronaći mir i radost u srcu, pročitati molitvu i činiti dobra dela. Svim vernicima koji danas slave Đurđevdan, čestitamo krsnu slavu.
