Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Svetog Georgija, jednog od devet velikomučenika.
Veoma je slavljen u Srba, i najčešće ga nazivaju Sveti Đorđe ili Sveti Đurađ. Mnogi ga slave kao krsnu slavu. Srpska pravoslavna crkva ga slavi dva puta godišnje. Glavni praznik je Đurđevdan i praznuje se 6. maja po gregorijanskom kalendaru (23. aprila po crkvenom), a drugi je prenos moštiju i obnovljenje Hrama Svetog Georgija – Đurđic, koji se slavi 16. novembra (3. novembra po crkvenom).
Na ikoni vezanoj za Đurđevdan je sveti Georgije prikazan na konju kako ubija aždaju. Drugi prikaz je sveti Georgije kao vojnik sa kopljem u ruci. U narodu se ovakva predstava zove Đurđic i vezana je za slavu Đurđic.
Običaj je da se za Đurđevdan pletu venčići od lekovitih trava, koji se bacaju u tekuću vodu. Uveče, uoči Đurđevdana, neko od ukućana nakida zelenih grančica u najbližoj šumi i njima okiti vrata i prozore na kući i ostalim zgradama kao i ulazne vratnice i kapije. Ovo se čini da bi godina i dom bili berićetni, da bude zdravlja, ploda i roda u domu, polju, toru i oboru! Ponegde je običaj da se ovo kićenje zelenilom vrši na sam Đurđevdan pre zore. Veruje se da venčić ukućanima donosi zdravlje, a polju berićet i da štiti od uroka.
