Javna rasprava o Studiji procene uticaja na životnu sredinu projekta promene namene i adaptacije postojećih objekata u objekte za skladištenje opasnog i neopasnog otpada na teritoriji nekadašnje fabrike Zorka boje, održana je juče u CSU u Šapcu. Javnoj raspavi prisustvovali su predstavnici kompanije „Elixir Zorka“, firme Proces projekt inženjering d.o.o. koja je izradila studiju i Ministarstva zaštite životne sredine, kao i građani, ekološka udruženja i organizacije.
Rasprava je izazvala negodovanje i žustru reakciju građana, što zbog raznih propusta u Studiji, što zbog neistina iznetih tokom prezentovanja. Na brojna pitanja i zamerke građana, predstavnici Ministarstva, Eliksira i firme PPI, nisu dali konkretne odgovore, kao ni obrazloženja, već su se par puta podsmevali građanima na njihovu zabirnutost i time pokazali, najblaže rečeno, neprofesionalizam, ali da krenemo redom.
Elixir sam sebi radi procenu uticaja?
Firma koja je radila Studiju procenu uticaja na životnu sredinu je Proces projekt inženjering d.o.o. iz Beograda, u vlasništvu je kompanije Elixir Zorka. Drugim rečim, Studija koja je rađena, rađena je pod dirigentskom palicom nosioca projekta, tačnije fabrike Eliksir.
Kako je Ministarstvo moglo da odobri Studiju, kada je nosilac projekta u isto vreme i vlasnik firme koja vrši procenu?
Šta je sa prenamenom zamljišta?
Skladištenje opasnog i neopasnog otpada planira se na lokaciji nekadašnje Zorke boje (broj katastarske parcele 6915/77, 6915/82 i 83), gde je planirana adaptacija i promena namene predmetnih objekata u cilju privođenja novoj nameni.
„Ova predmetna delatnost planirana da se obavlja u sklopu postojećih objekata, pa s tim u vezi nije predviđena nikakva izgradnja ili dogradnja već postojećih objekata i sama adaptacija nepodrazumeva nikakve građevinske radove u smislu rekonstrukcije i dogradnje, već se odnosi na adaptaciju samog prostora u smislu zamene regala koji su se nalazili u samim objektima, zamenu rasvete i slično.“- izjavila je dipl. inž. tehnologije Jadranka Radosavljević
Međutim, da bi se otpad skladištio nije potrebna samo prenamena objekata, već prenamena i zemljišta na kojem se ti objekti nalaze, tačnije neophodna je promena urbanističkog plana grada Šapca, što nije urađeno, te na osnovu toga Eliksir nema pravo da skladišti otpad na katastarske parcele 6915/82 i 83.
Mogući rizici?
Kada je u pitanju izloženost rizika usled izvođenja predloženog projekta na stanovništvo i životnu sredininu, rukovodilac projektnog tima dipl. inž. tehnologije Jadranka Radosavljević je izjavila da „Na predmetnoj lokaciji i u njenom okruženju, NEMA osetljivih objekata poput bolnice, vrtića, objekata kolektivnog smeštaja, koji bi mogli biti ugroženi negativnim dejstvom.“
Drugim rečima, zaključak procene rizika je nizak, a svako ko živi, radi ili se školuje u Šapcu dobro zna šta se nalazi u blizini Eliksir Zorke, kao i nekadašnje Zorke boje i da njihov rad itekako utiče na zdravlje i bezbednost svih građana.
Gde će se skladištiti opasan, a gde neopasan otpad i kako se vrši njegova kontrola?
Opasan otpad bi se odlagao, prema rečima Jadranke Radosavljević, isključivo u zatvorenim objektima, dok bi se neopasan otpad skladištio napolju na postojećem betonskom platou. Količina primljenog otpada iznosiće maksimalno 12000 tona opasnog i 4000 tona neopasnog otpada.
Samo dopremanje otpada do predmetnog postrojenja skladištenja opasnog i neopasnog otpada vršiće sam operater ili drugi ovlašćeni operateri.
Ono što dodatno brine jeste izjava da TRANSPORT OTPADA kroz gradske sredine do ciljne lokacije, što je u ovom slučaju teren nekadašnje Zorka boje, nije bio predmet Studije i da ne postoji pratnja tih vozila. Kako je moguće da tako jedna bitna stvar ne bude predmet Studije? Šta se preduzima u slučaju nekog akcidenta?
Sama kontrola stanja otpada vršiće se samo vizuelno?
„Prilikom prispeća otpada na predmetnu lokaciju, primalac otpada, vršiće vizuelnu inspekciju otpada, kojom se proverava da li je otpad pravilno spakovan i da je bezbedan za dalje rukovanje, proveru da li je ambalaža obeležena u skladu sa propisima i da li je nalepnica sa oznakom čitljiva“ izjavila je Jadranka.
Postavlja se pitanje kako je moguće VIZUELNO samo prekontrolisati u kom se stanju nalazi 1000 tona otpada koji će stizati svakodnevno, koliko će vozila svakodnevno dopremati taj otpad i koliko će operatera vršiti kontrolu?
Podsećanja radi, Javna rasprava na ovu temu prvi put je održana onlajn, u septembru ove godine, a mogla se pratiti i preko video linka. Međutim, građani nisu bili o tome obavešteni, niti informisani, zbog čega je zakazana za novembar, ali do nje nije došlo jer je, po nalogu Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije, otkazana zbog konstatovane proceduralne greške.
Izvor i foto: Centar za lokalna pitanja
