Ove nedelje, tačnije 21. decembra, tačno jedan dan nakon protoka zakonskog roka za usvajanje, Skupština grada usvojila je budžet za 2023. godinu. Time je prekršen Zakon o budžetskom sistemu u delu koji propisuje rokove u kojima lokalne samouprave treba da na lokalnim skupštinama usvoje budžet. A taj datum je 20. decembar i izričito je kao takav definisan u članu 31. Zakona o budžetskom sistemu. Ovakav primer neozbiljnosti i neodgovornosti nismo uspeli da pronađemo u drugim gradovima. Reč je dakle o novoj prvini Šapca. Verujemo pak, da će za razliku od onih koje nam služe na ponos, ova prvina ostati kao još jedna sramna mrlja. Slična onoj sa Novog mosta od 27. novembra 2021. godine. U svakom slučaju kreatori su isti.
A šta je to budžet i zašto je on važan?
Budžet je krovni dokument koji određuje put kojim će neka zajednica ići, gde će ulagati i šta su joj prioriteti.
Uprkos najavama, ako se pogledamo samu strukturu budžeta videćemo da on nije razvojno orijentisan. Svega 18% od budžeta prikazano je u kapitalnim investicijama, a ne 30%, blizu 30 ili nešto preko 30% kako je najavljivan. To se lako da proveriti prostom matematičkom operacijom koja se uči, ako se ne varamo, u 4. razredu osnovne škole.
Da ovo nije dobro, jasan je i pokazatelj da sve ozbiljne lokalne samouprave, razvojno orijentisane teže da ostvare preporučenih 30% budžeta za investicije. Da stvar bude još gora, ni ovih 18% prikazanih nisu investicije. Tako je, recimo u delu ostali projekti navedeno 100.000.000 dinara za širenje gasovodne mreže, a iznos prikazan u subvencijama JP „Toplana Šabac“ pod pozicijom proizvodnja i distribucija toplotne energije. Ovo dovodi u pitanje i 285 miliona opredeljenih JKP „Vodovodu“, i otvara pitanje da li je u pitanju investicija ili se zapravo radi o prikrivenoj subvenciji što je zapravo način da se javna preduzeća veštački vode kao uspešna uz dodatno upumpavanje novca iz budžeta, koji svi punimo.
E sad, kad smo već kod subvencija, one su planirane na nivou od oko 635 miliona. To su značajna sredstva i ta značajna sredstva dala bi, verovatno, ozbiljne rezultate da su usmerena u realni sektor – pre svega poljoprivredu, ali i privredu, zapošljavanje….ali, pogađate već – naravno da ne idu. Od 635 miliona, čak 480 miliona ide javnim preduzećima, a samo 155 miliona ide realnom sektoru. Pitanje je zašto javnim preduzećima daju 480 miliona subvencija, odnosno novca građana Šapca, kada nam tvrde da ona posluju dobro i da su uspešna? Više je nego jasno da su javna preduzeća u problemima i da se njihovo loše vođenje i rad plaćaju novcem svih nas, te naša sumnja iz prošlog pasusa dobija konačnu i potpunu potvrdu – Loš rad i rezultate javnih preduzeća mi plaćamo iz svog džepa!
Kao što je, ili bi bar trebalo da bude poznato svima, pa i gradskoj vlasti, bez obzira odakle su došli u naš grad, Šabac je poljoprivredni kraj. Čak 52 sela Mačve, Pocerine i Posavine sastavni su deo našeg grada. O tome kakvi su prirodni uslovi ne treba posebno pričati, o blagoj klimi, dovoljno vode, kvalitetnoj zemlji.
„Šabac je poljoprivredni kraj, a iz budžeta za poljoprivredu izdvojiće se sramnih 2.11%. Na nivou države zakon propisuje da je minimum izdvajanja za poljopirvredu 5%, dok zemlje EU izdvajaju oko 26%. Naši Pajići su naravno pametniji od svih njih, pa naš grad planira sramnih 2,11% budžeta za poljoprivredu. A sutuacija u poljoprivredi i na selu uopšte je očajna. Poljoprivrednici su imali najskuplju setvu u istoriji ove godine, suša je uzela danak i letina je bila loša. Očekuje nas još skuplja setva, ali očigledno nema svesti o potrebi da se spasi proizvodnja zdrave hrane, kao i uveća kako bi višak prodali i zaradili. Važno je reći ovim ekspertima, što su projektovali ovakav budžet, da će oni biti odgovorni ukoliko sledeće godine ne bude dovoljno hrane. Ukoliko mislite da je ovo prejaka konstatacija, setite se proizvođača mleka koji su upozoravali na nestašicu mleka, a nikoga nije bilo da ih čuje. To smo platili svi. Uvozili smo preskupo mleko, građani su morali da plate cenu loše i pogrešne politike. Za to naravno nije odgovarao niko“ – navodi za naš portal dipl. ekonomista i predsednik GG „Opstanak“ Srđan Mitrašinović
Srbija je jedna od zemalja sa najvećom stopom zagađenja. Šabac je i u ovoj i ovakvoj, zagađenoj i otrovanoj zemlji, često u samom vrhu po zagađenosti. Gradske vlasti to su rešile da „isprate“ tako što je izdvajanje za zaštitu životne sredine čak 0,26 % budžeta, ili 16.000.000 dinara. Inače, prošle godine izdvojeno je 18.000.000 dinara. Verovatno je stanje u ovoj oblasti znatno bolje, pa su zato smanjena izdvajanja. U toku mandata prethodne valsti, kada je budžet bio za 1/3 manji od ovog, za zaštitu životne sredine izdvajano je pet puta više, odnosno 80 miliona. Merenja su pokazivala da je tada vazduh bio zadovoljavajućeg kvaliteta. Кada je uloženo 18 miliona bio je treće kategorije odnosno prekomerno zagađen. Sada je još manji, te nam ostaje samo da se molimo Bogu za zdravlje i živote.
Za oblast u kojoj je Šabac nekada bio šampion, energetska efikasnost i održivi razovj izdvojeno je ukupno 0,08% budžeta ili 5.000.000 dinara. Ako bi se ovaj trend ulaganja u ove oblasti nastavio, postavlja se pitanje koliko bi vekova bilo potrebno da se promenom stolarije, postavljanjem izolacije i rešavanje problema individualnih ložišta stigne do energetski efikasnog grada i iole održivog razovja. Od prvaka u ovim oblastima, stižemo na ovaj način do začelja u ovim oblastima u Srbiji. Da ne govorimo o drugim merama koje primenjuju ozbiljne lokalne samouprave u razvijenim delovima sveta.
Ono što pokazuje neozbiljnost, neodgovornost, neracionalnost jeste da u istom budžetu kojim zakidate na hrani, zdravlju, kulturi, obrazovanju, sportu bukvalno bacate 26.000.000 dinara. Radi se, naravno o projektu nove bolnice. Da se podsetimo da je 2021. godine plaćeno 28.814.000 dinara firmi „Set“ doo za izradu projektne dokumentacije za rekonstrukciju bolnice. Ove godine u budžetu imamo novih 20 miliona za projektnu dokumentaciju za bolnicu, ponovo. O čemu se radi? Da li je tačno ono što se priča, da je projekat propao i da su gradske vlasti bacile 26 miliona novca građana Šapca? Кo će za to da odgovara?
Inače, problem nije samo sa ovim planom, već su očigledni i problemi u realizaicji budžeta.
Ukratko: budžet se loše planira, a loše i realizuje. Tako je planirano da se prenese 595 miliona neutrošenih sredstava, a preneće se duplo više. Nije nažalost reč o nekoj novostvorenoj vrednosti, reč je o tome da se nije asfaltiralo, nije se šljunčilo, grad se nije čistio, ambulante nisu radile, rasveta nije radila, groblja nisu košena, nije širena kanalizaciona mreža, Medicinska škola i ove godine nije dobila rekonstrukcoju sale i naredne je u planu, dakle preneće milijardu jer nisu radili svoj posao, a ljudi su zbog toga bili uskraćeni za ono što im pripada. Promašili su plan za duplo, a da nisu stvorili nikakvu dodatnu vrednost. Samo nisi realizovali ono što je planirano i sada će da se hvale kako prenose milijardu koju nisu potrošili. Ovo je, kao i priča da je budžet veći zbog sposobnosti, a ne zbog inflacije klasičan i prilično jadan populizam.
O posebnim projektima čija je vrednost suludo visoka, kao što je Mačvanski trg, bavićemo se u narednim danima.
Srećan nam novi, najveći budžet….
