Završen je, ili završeni su 52. Plivački maraton/i Jarak – Šabac. Sreća je pa je danas na Starom gradu učesnika bilo više nego publike, pa bar sugrađani nisu morali da uživo gledaju završni čin propasti svega što je godinama I decenijama građeno u Gradu. Idemo redom, prvo maraton/i kao simptom bolesti, a onda o upravljanju turizmom od strane najljigavije “udruge” koju je grad /a I šire/ video kao uzročniku bolesti.
Jučerašnji dan obeležilo je prilično skromno takmičenje u kuvanju riblje čorbe, I to je bila prava najava za današnju katastrofu. U nekim prethodnim godinama veče ranije obeležavli su poseta Jarku I predavanja o povodu ovog Maratona – Krvavom maršu koji je bratstvom, ljubavlju, žrtvom I vodom vezao stanovnike Šapca I Jarka. Umesto svega toga, dobili smo par kotlića, koje je razdragano ispratilo nekoliko posetilaca. Jedan od njih konstatovao je da “ovo I jeste prava mera organizatora – Turističke organizacije grada Šapca” I da je “kakvi su oni, ovo još I dobro”. E to da je ono juče bilo još I dobro, videli smo danas.
Na istom mestu, u isto vreme, dva 52. Plivačka maratona. Jedan u organizaciji TOŠ-a, sa štafetnom trkom I pratećim sadržajima koji nisu uspeli da dovedu na Stari grad ni nekoliko desetina posetilaca. Tužno je bilo I gledati I slušati nekolicinu starijih sugrađana koji su konstatovali da ovakva bruka nije viđena, čak ni na ovoj manifestaciji, koja godinama šepa.
Drugi maraton u organizaciji jednog iz čuvenog dvojca u dužem sukobu nego SSSR I USA – reč je naravno o Mijiću I Rajšiću. E organizator ovog drugog 52. Maratona bio je Vojislav Mijić, nosilac nacionalne penzije, sumljivo stečene, I još nekih priznanja stečenih na sličan način. Okupio je zavidna 63 plivača, u organizaciji Saveza za daljinsko I maratonsko plivanje Srbije. Za neupućene, to je onaj savez koji je pre par godina kada su turizmom upravljali neki drugi ljudi, tvrdio da je fantomskii nepostojeći, te da su preko njega tadašnji gradski većnik Božidar Katić I direktor TOŠ-a Srđan Mitrašinović “oprali pare”.
U međuvremenu su ovi pokazali da je dotični Mijić član istog Saveza, a danas očigledno taj savez nije ni fantomski ni nepostojeći, ali dotični Mijić bio je tada član ne samo ovog saveza, već I SNS-a pa je pljuvanje po svemu što je Grad organizovao bilo obavezno.
Danas je SNS na vlasti, a TOŠ-om, I to očajno, upravljaju kadrovi bivše I sadašnje Zapadne Srbije, Nemanje Pajića, po oceni sugrađana, najljigavije organizacije koja je viđena na ovim prostorima. Ali to je druga priča, I tim Pajićem (sa smetnjama u čitanju, ne onaj sa smetnjama u plivanju) bavićemo se posebno, jer takva pojava zaslužuje posebnu priču. Priču o nesposobnosti, stanovima, preletanjima, zloupotrebama, projektima, pranju novca, fantomskim zaposlenim u ustanovama I ucenjivanju zaposlenih u PU “Naše dete” I Domu zdravlja sa sigurnim tužnim I tragičnim krajem.
Dakle, maratoni. Moramo, nerado jer dotični nije među našim omiljenim likovima, priznati da je Mijićev Maraton, makar I da je skraćen od Kočinog kanala do Starog grada delovao I ozbiljnije I organizovanije I “maratonskije” od onog TOŠ-ovog. I nas građane nije koštao ništa. Ovaj TOŠ-ov, plaćen našim novcem koštao je kao Svetog Petra kajgana, a poređenja radi podatak do kog smo došli pre neki dan I koji je istinit – bina za ovaj maraton plaćena je istom sumom novca koji je Grad nosilac tri ordena iz Prvog svetskog rata odvojio za najveću rodoljubivu manifestaciju u Srbiji – Cerski marš.
Jedine pohvale zaslužili su klinci iz plivačkih klubova “Delfin” Šabac, “Valis” Valjevo I “Sremska Mitrovica” iz istoimenog grada. Pokazali su da će biti među njima ozbiljnih plivača na otvorenim vodama, pa I u našem gradu, ako bi TOŠ “bio ljubazan” I počeo da ovu manifestaciju ne koristi za nejasne tokove novca I “propiranje I prelivanje “ budžetskih sredstava. Većina od desetak okupljenih tvrde da bi za Šabac najbolje bilo da se TOŠ više I ne meša, jer njihova organiazcija ozbiljno preti da ugasi manifestaciju.
Sve u svemu još jedna bruka Grada budućnosti, pljuvanje po žrtvama u čiju se slavu I sećanje pliva ovaj Maraton. Ali, kako reče jedan iskusni Savski vuk : “To nama sine tako izgleda odavde. Iz Pajićevog (ovaj okurugli, ne onaj visoki prim.aut) novog džipa ovo sve mnogo bolje izgleda.”
Foto/ printscreen / podrinske.com/fbstranica/turističkaorganizacijagradašapca
