Bitka na Mišaru ili boj na Mišaru je bitka vođena između srpske ustaničke vojske pod komandom Karađorđa i turske vojske u mestu Mišar kod Šapca od 13. avgusta do 15. avgusta 1806.
Ova bitka je jedna od najvećih pobeda srpskih ustanika za vreme Prvog srpskog ustanka. Bitku je ovekovečio Filip Višnjić u narodnoj epskoj pesmi „Boj na Mišaru”, dok ju je ruski slikar Afanasij Ivanovič Šeloumov ovekovečio monumentalnom kompozicijom ulja na platnu „Boj na Mišaru”
Pre bitke
1806. godine na savet Napoleona Bonaparte, Porta je rešila da se razračuna sa srpskim ustanicima. Po ratnom planu koji su razradili francuski oficiri, Turska vojska je trebala da izvrši ofanzivu na ustaničku teritoriju sa koncentričnim napadima.
Poslate su vojske iz tri pravca. Prvu vojsku iz pravca Vidina sa oko 18 hiljada vojnika zaustavio je 24. juna 1806. godine kod Poreča Milenko Stojković. Druga vojska iz pravca Niša predvođena Ibrahim pašom Bušatlijom od Skadra kretala se sa 55 hiljada nizama, konjicom i 17 topova i kumbara ka Deligradu.
Dok je Karađorđe sa šumadijskom vojskom bio još na Moravi i čekao napad Turaka od Niša, treća vojska Turaka iz Bosne, predvođena bosanskim vezirom Sulejman-pašom Skopljakom i pašama Sinanom i Hasanom, su prodrli preko Mačve do Šapca, okupirali ga i potisnuli ustanike do ušća reke Vukdraže u Savu.
Priprema za bitku
Dana 9. avgusta je srpska vojska jačine 6000-7000 pešaka i do 2000 konjanika bila na Mišaru i stigla na Mišarsko brdo.
Karađorđe je odabrao mesto na zaravni mišarskog brega, šest stotina koraka od litice, pokazao svom barjaktaru Sekuli Gavriloviću gde da pobodu kočeve i ustanici su počeli da podižu šanac između Save i Jelenačke šume, negde na zaravni mišarskog brda, jer je Karađorđe video taktički i strateški potencijal, budući da je imao dobar pregled terena ispred brda, odakle će se Turci kretati.
Karađorđe je izbor mesta za šanac potkrepio rečima:
„Ovde sam ja i ranije bio i sa Turcima se tukao. Ako Turci hoće prema Beogradu moraju ovim putem koji preseca polje. Levo ne mogu od guste šume, a desno od nas je Sava iza ovih šumaraka. Ova šuma i Sava mogu poslužiti kao oslonac našim položajima. U šumi možemo prikriti rezerve. Uzdignuti deo Mišarskog polja nam omogućava da vidimo Turke iz daljine.”
Bitka
Dana 13. avgusta prvo je obavljeno jutrenje. Karađorđe je na ogradu postavio strelce u dva reda, a iza njih u dva reda borce koji će zamenjivati prve dok pune puške.
U svakom uglu šanca je postavio po jedan top, a konjicu je sakrio u šumi. Preko reke Save, okupio se na poziv Turaka narod iz Srema da posmatra bitku. Među njima bili su i oficiri austrijske vojske koji su naredili da se podigne osmatračnica i da se posmatra tok boja.
Prešavši rečicu Dumaču, turska konjica se razvila u borbeni poredak i lagano je pošla prema Mišarskom brdu. Za njom je išla pešadija, a tobdžije su postavile topove na desnoj obali rečice otvorile vatru na šanac. Kod mosta na Dumači se zaustavio Sulejman-paša sa svojim štabom.
Kad je turska konjica natrčala na zaravan ispred šanca, konji su počeli da se preturaju i da padaju zapleteni u prepreke od divlje loze. Tada su srpski strelci iz šanca otvorili vatru.
Dok se oslabljena turska konjica pribirala za drugi juriš, pristigla je i pešadija. Turci su nastupali u linijskom poretku, u gustim masama. Turske starešine su podelile svoje čete i naredile juriš na šanac, ali su mnogi vojnici popadali na zemlju i nabili se na oštro kolje. Kada su se približili šancu, konjica je ubrzala, a pešadija potrčala. Međutim, ustanici su odbili i ovaj napad.
Posle ovoga je turska konjica navalila novom snagom, a predvodio ju je Kulin-kapetan iz Bosanske krajine. Turci su uspeli da se probiju do šanca i poskakali su na grudobrane. Usledila je borba prsa u prsa na grudobranu.
U tom trenutku je Karađorđe dao znak srpskoj konjici da krene u napad. Konjanici su se podelili u dve grupe. Na čelu jednog krila je bio pop Luka Lazarević, a na čelu drugog su bili Lazar Mutap i prota Mateja Nenadović. Luka Lazarević je pojurio prema šancu, a prota Mateja je krenuo ulevo prema turskoj artiljeriji i vezirevom štabu.
Nakon što su uklonili tursku artiljeriju, ustanici sa protom Matejom na čelu su jurnuli prema turskom štabu, ali su im se isprečili konjanici iz vezirove pratnje. Nakon što je porazila vezirevu zaštitu, seljačka konjica je napala tursku rezervu na levom krilu prema selu Orašcu.
Ustanička konjica pod komandom Luke Lazarevića je rasterala tursku pešadiju oko šanca i krenula je da je goni. Karađorđe je potom naredio da se otvore vrata šanca i da srpska pešadija krene u napad.
Bitka je završena u predvečerje oko 6 sati velikom srpskom pobedom. Austrijski posmatrači sa druge strane Save su poslali u Beč vest o strašnom turskom porazu i da je na Mišaru ostalo 1172 mrtva Turčina. U jednom drugom izveštaju ova brojka se popela na 3000.
Na turskoj strani su poginuli Sinan-paša iz Goražda, Kulin-kapetan, kapetan Mehmed Vidajić iz Zvornika i njegova dva sina i mnogi drugi. Srbi su došli do velikog plena: mnogo oružja, municije, konja, skupocenih odela i novca.
Na turskoj strani među artiljercima bilo je i francuskih, Napoleonovih vojnika.
Izvor Vikipedija
