Hram Svete Petke, kod Starog mosta na Savi, proslavio je danas svoju zaštitnicu. Obeležavanje je počelo liturgijom posle koje je usledila litija. Sveštenici eparhije Šabačke zatim su pristupili rezanju slavskog kolača. Ova crkva podignuta je u znak sećanja na naše sugrađane koji su po oslobođenju grada u II svetskom ratu na ovom mestu, na Starom mostu brutalno ubijani od strane novih, komunističkih vlasti. Kao i svake godine obeležavanje je završeno parastosom i polaganjem venaca u reku Savu za naše bez suda osuđene i likvidirane sugrađane, najuglednije građane Šapca iz tog vremena. Sveta Petka je dan kada se Šapčani sećaju jedne od najsramnijih i najtužnijih stranica istorije grada.
Prva ubijanja počela su upravo na Svetu Petku 27. oktobra 1944. godine, četiri dana posle odstupanja nemačkih jedinica preko Save i ulaska partizana u Šabac. Tačan broj građana, koje su tek pristigli pobednici streljali, ili ubili maljem kao „narodne neprijatelje“, nikada nije utvrđen (po nekim tvrdnjama od više stotina pa do 2000), a tela je noćima nosila Sava.
Prota Grigorije Babović u svom letopisu vođenom od 1933. godine po nalogu crkvenih vlasti, čiji se original čuva u gradskoj biblioteci (dnevnik je toj ustanovi poklonio novinar „Politike“ Boško Babović, protin sin), naveo je spisak od 36 streljanih Šapčana, koji je već sutradan, 28. oktobra, bio istaknut na zidu Okružnog zatvora: Paroh Paun Prokić, profesor katehizisa Vojislav Pavlović, apotekari Vlada Samurović i Ilija Ranković, trgovac Ivan Dražić, inženjer Aleksandar Bučin, đaci Mile Bečejić i Dušan Longinović, odžačar Miloš Sazdanić, agent Bajić, trgovac Mihailo Antić, kamenorezac Sreten Bujuklić, rentijeri Đorđe Jovanović i Pavle Kurtović, major Dobra Nikolić, profesor Vasilije Kuzenko, okružni načelnik Svetislav Stevanović, učitelj Vladan Dačić, radnici Jovan Ćiber i Toma Vereš, opančar Dragutin Dragašević, učitelj Milan Mihajlović… Ubijanja su trajala sve do proleća 1945., a o najsramnijem događaju u istoriji grada ćutalo se decenijama, sve do demokratskih promena u Srbiji. Porodicama žrtava nova komunistička vlast u veoma retkim slučajevima je pristala da izda smrtovnice i dobro se potrudila da očisti arhive. U to su se ovih meseci uverile i sudije Okružnog suda u Šapcu, prilikom sprovođenja aktuelnih postupaka o rehabilitaciji, među kojima je veliki broj ubijenih na starom železničkom mostu.
Danas su se pored predstavnika crkve i potomaka senima nevino stradalih šapčana poklonili i prestavnici političkih stranaka Pokret obonove Kraljevine Sribje i Zajedno Šabac.
„Ovo je strašno mesto. Ovde su ljudi ubijani i 1941. godine i u godinama rata. Ali pravi užas desio se potpuno neočekivano – onda kada je navodno stigla sloboda. Najugledniji građani, domaćini, profesori, trgovci, đaci, sveštenici – sve ono što je bilo najbolje u našem gradu, „oslobodioci“ su ubili ovde. Mi smo danas ovde da se poklonimo žrtvama, ali i da skrenemo pažnju i podsetimo naše sugrađane na strašan zločin koji se ovde desio. Godinama su komunističke vlasti skrivale ovo kao i bezbroj drugih stratišta kojima su 1944. i 1945. godine obezglavili Srbiju da bi je lakše pretvorili su sovjetsku republiku. Tek kada budemo svesni toga da je propast Srbije započela ovakvim pokoljima shvatićemo i šta je nam je tada oduzeto i koji je put kojim Srbija jedino mora i može da ide. Neka je slava žrtvama komunističkog terora“ izjavio je Božidar Katić predsednik GO POKS-a Šabac.
