Nedelja imunizacije u Evropi ove godine se obeležava u periodu od 21- 27.4.2024.godine i predstavlja godišnji događaj čiji je opšti cilj povećanje obuhvata imunizacijom, jačanjem uverenja o potrebi zaštite svakog deteta od bolesti koje se mogu sprečiti vakcinacijom, sa posebnim akcentom na decu iz teško dostupnih vulnerabilnih i marginalizovanih grupa, koji je inicirala SZO u oktobru 2005. godine.
Ova devetnaesta po redu Nedelja imunizacije obeležava se pod sloganom „Zaštita generacija“ povodom obeležavanja 50 godina od pokretanja proširenog programa imunizacije SZO, kako bi se se svim osobama ma gde živele omogućila podjednaka dostupnost vakcina u cilju sprečavanja bolesti i komplikacija, što je u korelaciji sa dužim i zdravijim životom. Održavanje kontinuiteta u sprovođenju nacionalnih programa imunizacije ima prioritet koji ni na koji način ne sme biti ugrožen.
U deset zemalja sveta registruje se 60% nevakcinisane i nepotpuno vakcinisane dece vakcinom protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja (DTP). To su Indija, Nigerija, Brazil, DR Kongo, Etiopija, Pakistan, Angola, Indonezija, Filipini i Mijanmar. U 2021. godini prosečan obuhvat na globalnom nivou vakcinama protiv 11 bolesti je iznosio 71% što je gotovo devet puta više nego 1980. godine (8%). Procenjuje se da će se u periodu 2021-2030. godine prevenirati imunizacijom 51 milion smrtnih ishoda, odnosno da će vakcinacijom protiv morbila biti spašeno blizu 19 miliona života, a vakcinacijom protiv hepatitisa V 14 miliona života.
Prema podacima SZO beleži se porast broja slučajeva morbila tokom 2023. godine u odnosu na 2022. godinu, čak 30 puta. Zaključno sa oktobrom 2023. godine registrovano je preko 30.000 slučajeva u 40 od 53 zemlje Evropskog regiona SZO, sa oko 21.000 hospitalizovanih i pet smrtnih ishoda u dve zemlje.
Uzrasna distribucija ukazuje da su dva slučaja uzrasta 1–4 godine života, odnosno jedan među odraslima starijim od 20 godina.U periodu 2020–2022. godine u Evropskom regionu SZO obuhvat prvom dozom MMR vakcine je pao sa 96% na 93%, a drugom sa 92% na 91%, pa je tako 1,8 miliona dece ostalo nevakcinisano. Za vreme trajanja pandemije u skoro četvrtini zemalja sveta je prekidana ili odlagana imunizacija MMR vakcinom, a u velikom
broju zemalja došlo je do značajnog pada obuhvata.
Tokom 2020. i 2021. godine u Srbiji su registrovane najniže vrednosti obuhvata MMR vakcinom u poslednjih 20 godina. Obuhvat ovom vakcinom u drugoj godini života u 2020. godini iznosio je 78,1%, a u 2021. godini svega 74,8%. Obuhvat drugom dozom, pre upisa u prvi razred osnovne škole, u 2021. godini iznosio je 85,8%.
Obuhvat ovom vakcinom u drugoj godini života u 2022. godini je bio 81,3%, a pre upisa u prvi razred osnovne škole 89,5%. Postignuti obuhvat MMR vakcinom u drugoj godini života u 2023. godini je iznosio 84,5%, a pre upisa u prvi razred osnovne škole 91%. Ciljne vrednosti obuhvata treba da iznose 95%, kako bi se sprečila cirkulacija uzročnika u populaciji i obolevanje.
U poslednjoj epidemiji malih boginja u Srbiji, tokom 2017. i 2018. Godine registrovano je oko 5800 obolelih, od kojih je 93% bilo nevakcinisano, nepotpuno vakcinisano ili sa nepoznatim vakcinalnim statusom. Jedna trećina obolelih bila je hospitalizovana zbog težine kliničke slike praćene komplikacijama. U ovoj epidemiji registrovano je 15 smrtnih ishoda među kojima je bilo četvoro dece mlađe od pet godina. Prethodne 2023. godine registrovano je 50 slučajeva morbila u našoj zemlji, od kojih je većina (94%) bila nevakcinisana.
Izvor: WHO; European immunization week; https://www.who.int/europe/event/european-immunization-week-2024
