Ovogodišnja žetva je počela nešto ranije nego prethodnih godina, pa je posao u žitnim poljima gotovo priveden kraju, a cena je i dalje nepoznata.
I vreme je ove godine išlo na ruku poljoprivrednicima, bar što se tiče žetve pšenice. Prosečni prinosi variraju u zavisnosti od kvaliteta same zemlje ali i primenjene agrotehnike.
Ljubinko Mijatović, poljoprivrednik iz Klenja smatra da su razlike u prinosima još veće jer je ovogodišnja proizvodnja pšenice bila izuzetno skupa.
“Prosečni prinosi variraju od šest do šest i po tona, zavisi od njiva, odnosno vrste zemlje. Domaćini kažu uvek može bolje i više. Cena se još uvek nagađa, ali mi moramo da sklonimo useve sa njiva, a nadamo se da će i seljaka neko ispoštovati”, rekao je kombajner Zlaja Makunčević.
Na otkupnim mestima u opštini Bogatić nemaju odgovor na pitanje koja je otkupna cena ovogodišnjeg roda pšenice.
“Kako nije bilo kiše, dobri su prinosi. Ima dosta ratara koji će žito da predaju, a biće i onih koji ostavljaju za svinje, mada sve manje. Zbog cene svinja, slabo se zatvaraju više. I ja sam imao šezdeset komada, predao sam i razmišljam da li ću zatvarati više. Zavisi i od kukuruza kako bude rodio, suša je, plus kad se doda cena hrane za svinje, ne isplati se”, kaže Ljubinko Mijatović.
Velika većina ratara još ne zna pouzdano kolika će biti otkupna cena ovogodišnjeg roda pšenice. Smatraju da svaka cena ispod 40 dinara za kilogram je nezadovoljavajuća.
“S obrizom na uslove i godinu, dobro je. Ja imam negde oko 6,5 – 7 tona po hektaru, zavisi od semena. Biće hleba ove godine i za izvoz, moramo pomoći i sirotinju oko nas, ako ima gorih od nas. Ne zna se cena, nešto se pričalo o ceni od 36 dinara, ali mi na to nećemo pristati. Mada, kome da se bunimo, kad predamo žito njima onda su oni gazde, nismo mi. zadovoljavajuća bi bila cena bar 42 do 45 dinara, sve ispod 40 je ništa”, izjavio je Dragorad Bata Zorbić. U iščekivanju konačne otkupne cene mlinara za ovogodišnji rod pšenice poljoprivrednici Mačve već brigu brinu kako će se ove tropske temperature odraziti na ovogodišnji rod kukuruza i soje jer ove kulture već doživljavaju pravi temperaturni šok.
Foto/printscreen/macvainfobogatić
