Poštovani sugrađani, sigurno ste se bar jednom požalili na umor i nedostatak energije u rano proleće, a moguće da ste se i pitali da li PROLEĆNI UMOR uopšte postoji ili su SRBI izmislili kao i PROMAJU, kako bi se opravdala LENJOST koja nas obuzme početkom lepših i sunčanijih dana.
Istraživanja pokazuju da je prolećni umor normalan fiziološki proces, koji se javlja kod čitave populacije i neke osobe ga osećaju intenzivnije u odnosu na druge, koji tu pojavu uspešno preveniraju. To je osećaj pojačanog umora koji se javlja krajem marta i početkom aprila, a prate ga smanjena mogućnost koncentracije i loše raspoloženje.
Pored toga, simptomi su malaksalost, vrtoglavica, glavobolja, poremećaj spavanja i bezvoljnost. Neki stručnjaci smatraju da do prolećnog umora dolazi zbog hormonalnih promena, jer se u toku zime luči više melatonina zbog nedovoljnog izlaganja sunčevoj svetlosti, a početkom proleća i lepšeg vremena organizam počinje da luči više hormona sreće – serotonina. Takva hormonalna promena dovodi do osećaja umora i iscrpljenosti. Osim toga, stručnjaci navode kako u ovo doba godine dolazi do manjka vitamina i minerala u organizmu, koji su posledica zimske ishrane, odnosno hrane siromašne vitaminima i mineralima.
Najbolji način za borbu protiv prolećnog umora je početak bavljenja nekom fizičkom aktivnošću. Idealno bi bilo, da ta fizička aktivnost bude na otvorenom, kako bi vam svež zvazduh i boravak na suncu podstakli lučenje hormona sreće i sintezu vitamina D. Iako naravno može biti bilo kakva vrsta vežbanja prema vašim afinitetima.
Fizička aktivnost ubrzava metabolizam i poboljšava cirkulaciju, zbog čega se osoba oseća bolje i odmornije. Pomaže u regulaciji telesne mase i poboljšava čovekovo opšte zdravstveno stanje (fizičko, mentalno i socijalno). Takođe, pomaže u prevenciji različitih hroničnih nezaraznih bolesti (dijabetes tipa 2, kardiovaskularne bolesti i neke maligne bolesti), a smanjuje i rizik od nastanka osteoporoze. Fizička aktivnost preporučuje se svima i vežbanje se može prilagoditi svim starosnim grupama i zdravstvenim stanjima.
Preporuke Svetske zdravstvene organizacije za nivo fizičke aktivnosti su 150 minuta umerene aktivnosti nedeljno ili 75 minuta aktivnosti jačeg intenziteta. Neke od aktivnosti koje se mogu preporučiti svima su hodanje, plivanje i vožnja bicikla. Hodanje je vrlo jednostavno i dostupno svima, ne zahteva posebne veštine i znanja, mogu ga upražnjavati osobe svih starosnih grupa i zdravstvenih stanja, osim toga retko je povezano sa povredama.
Osim naglaska na vežbanje i redovnu fizičku aktivnost, pobrinite se i da: unosite dovoljno vitamina i minerala pravilnom ishranom, birajte namirnice bogate gvožđem, pijete dovoljno higijenski ispravne vode i dovoljno spavajte.
Izvor ZZJZ Šabac
